У Андрићевом институту у Андрићграду одржан је научни скуп о теми „Дигитална хуманистика“ на којем су учествовали студенти и професори из Србије и Италије.
Руководилац Андрићевог института Александра Вранеш рекла је да се дигитална хуманистика као нова научна област развијала као помоћна научна дисциплина у три фазе.
„У почетку је имала кванитативну фазу развоја, када је било важно неки материјал дигитализовати, у другој фази је имала квалитативну фазу развоја која је инсистирала на отвореном приступу информацијама. Трећа фаза коју ми започињемо у Србији јесте омогућавање развоја рачунарске лингвистике и формирање информација на основу рачунарске анализе лингвистичких прилога“, рекла је Вранешова.
Она је изразила задовољство што Србија, иако нема развијену националну стратегију развоја дигитализације, на основу ентузијазма и знања сваког појединца успијева да квалитетно допринесе развоју дигиталне хуманистике.
Вранешова је навела да је професор Универзитета у Пескари Роберто Вералди одржао предавање које се односи на питања масовне и популарне културе, као и медијских компетенција сваког појединца из познавања исправности информација, те питањима стварног и виртуелног живота и односа хуманистике и дигитализације.
Она је закључила да су овим предавањима учесници добили значајан подстицај да критички размишљају о дешавањима у реалном и виртуелном свијету и да ће то подстаћи нека нова научна кретања.
Студент Филолошког факултета у Београду Ирена Радошевић изразила је задовољство због учешћа на овом научном скупу.
Организатор научног скупа су Филолошки факултет Београд, Универзитет у Анкари, Универзитет у Пескари и Андрићев институт у сарадњи са универзитетом из САД.
Тагови: Андрићев институт, Дигитална хуманистика, Научни скуп