РИО ЋЕ ПРИЧЕКАТИ: Ништа од борбе за злато, Србија изгубила од Литваније у полуфиналу!

Кошаркашка репрезентација Србије није успела да пласира у финале Европског првенства, јер је у полуфиналу изгубила од Литваније са 64:67. Овај пораз онемогућио је да се „орлови“, који ће за бронзу играти против домаћина, Француске, у недељу од 14 сати, директно квалификују на Олимпијске игре 2016. у Рио де Жанеиру, већ ће то морати да покушају преко квалификационог турнира. На њему ће, од 5. до 11. јула 2016, бити донета одлука о томе које ће три додатне екипе стећи право да наступе на олимпијским надметањима.

Пред почетак меча постављало се питање ко ће изаћи као победник из три важна дуела, Теодосић – Калнијетис, Калинић – Мачијулис и Радуљица – Валанчијунас. Али, да би било који индивидуални дуел био истакнут у први план, мора попут куће – да има темеље. Темељи су, у колективним спотовима, управо у колективитету. У заједништву. И, када се заједно стегну зуби, побеђује се. Када заједно не иде, онда се губи. А није ишло нашима. Баш није ишло. Не толико због бриљирања литванске одбране, а било је ту грубих насртаја, није да није. Већ, када се некоме деси да четири минута не да ни поен, па онда три, па онда опет четири, а пред крај и читавих пет, дакле – када неко 16 минута од 40 одиграних не да ни поен, тешко да ће победити и слабију екипу од Литваније, а не вице-шампиона Европе.

Ни сам почетак није обећавао. Као у животу, натрчи се на неке неочекиване препреке, па се падне. Успешан је онај ко устане, из пада научи нешто о себи, а и о препреци, па крене даље. Ми смо, у полуфиналу, најпре падали због честих прекршаја, који су нам прекидали акције без да смо раширили крила. Мачијулис је, на крилима гласне литванске подршке са трибина у Лилу, почео да погађа, а нашу петорку (Теодосић, Марковић, Калинић, Бјелица, Кузмић) шут није служио. Заправо, пуна четири минута су прошла откако су „орлови“ повели са 7:4 пре него што су следећи пут дали кош. У међувремену су Литванци дали десет у низу.

А онда, тајмаут. Остаје тајна шта је Ђорђевић тада рекао играчима, али они су се вратили на паркет другачији. „Гризли“ су. Није их више било страх да ли ће промашити шут, нити су се нервирали што је ривал погађао скоро све што је хтео. Погодио је најпре Бјелица. Па се надовезале „резерве“, Богдановић и Недовић. Разлика је почела да се смањује, али…

Три блокаде Валанчијунаса. Осам његових поена, шест Калниетисових и пет Мачијулисових, донели су, уз офанзивне мајсторије Кузминскаса огромних 17:28 Литванији у трећем минуту друге деонице. Деонице у којој управо три минута „орлови“ нису дали ни поен. Од 13 одиграних, пуних седам је до тада прошло, а да Србија није ниједном убацила лопту кроз обруч ривала. Премало за успех. Превише за бригу. Таман за тајмаут.

Акција која је потом уследила, при резултату 17:28, подсетила је све који су то заборавили, да су наши победили све претходне ривале. Но, та савршена кретња лопте око зоне и закуцавање Радуљице нису уплашили супарника. „Пик-ен-рол“ је омогућавао лагане, скок-шут поене Валанчијунаса, који је „постао двоцифрен“ до половине друге четвртине, а пробоји Кузминскаса нису изнедрли адекватан лек у нашој „човек на човека“ дефанзиви.

Отуда и констатних 10, 11 поена разлике за Литванију. Отуда и све веће нервирање оних којима су „орлови“ драги. Отуда и све већа борба свих тих „орлова“. Марковић се бацао на паркет, међу ноге ривала, не би ли освојио лопту. И освојиио је. Радуљица се рвао са са својим чуварима, чак и када је било јасно да су у бољој позицији. Промашивали су цео обруч и Марковић и Богдановић, али нису одустајали. Тако се и дошло до „акције за пет поена“, којом је преполовљен заостатак пред крај друге деонице на 35:30, јер је Марковић дао тројку док је Радуљица бивао фаулиран, па су слободна бацања нашег омиљеног „дрвосече“, како су га прозвали у комшилуку, дошла као мелем на ране.

А тек нова доза одбране. Па продор Богдановића у последњој секунди првог полувремена. Тек да срца затрепере. Да не забораве на радост. Сасвим добар подсетник био је и семафор, који је после серије 9:0 показивао сасвим подношљивих 34:35.

Повратак из свлачионица поново је на видело донео „црне минуте“ наших. Пуна четири нису дали ни поен, али су Литванци такође деловали веома, веома смушено, па им је предност нарасла само до 34:40. Богдановић је тада наставио тамо где је застао пред крај првог полувремена. Прво једно крунисање лепе тимске акције, онда тројка, па када су се на то надовезали и Радуљичини поени са линије пенала, Србија је на истеку 25. минута повела са 41:40. И, када су Литванци пожелели да што пре узврате, да се тргну, изненади пресинг их је потпуно збунио. Та одузета лопта, па одмах асистенција Недовића за Марковића, увећали су предност, не и прецизност. За девет минута треће четвртине, наши су погодили само три од 15 шутева, па је само велика срчаност на својој половини терена онемогућавала да Литванци поново остваре велику разлику. Ипак, после осам узастопних поена, са „+5“ су ушли у четврту четвртину.

Стрепело се тада. Како и не би. Тројке смо шутирали 4/24 у првих тридесет минута. Из игре, укупно, помало тужних 15/48. Литванци су остварили за 50% више скокова од нас (33 наспрам 22), имали шест блокада… Али, утисак је био нешто сасвим друго: Литванија се није много питала. Јер, колико год она водила, „орлови“ су били ти који су одлучивали о својој судбини. А они су, рачунајући и крај треће деонице, „спојили“ чак пет минута без поена, па је Литванија уз серију 12:0 повела са великих 43:52.

Тада је кренуо последњи јуриш наших. Ерцег је проиграо Недовића, па је уследио погодак. Погодио је и, у кошгетерском смислу помало „заборављени“, Бјелица, и то тројку. Ерцег се испрва мучио са слободним бацањима, али је убацио три од четири, за прилазак на 53:54, када је семафор показао да је остало непуних шест минута до краја.

То што су наши натерали опасног Валанчијунаса на четврту личну грешку – није успорило његове саиграче. То што су наши играли фанатично у одбрани, где је чак и плејмејкер Марковић остваривао блокаде, није разгоропадило напад „орлова“. После дуже времена, селектор Ђорђевић је у игру вратио Калинића, а и нешто краће одмореног Теодосића. Ипак, литванских „+4“ са којима се ушло у завршна три минута, није био такав ударац за наше као досуђен прекршај Богдановићу, који је блокирао Мачијулиса у покушају полагања. Шта су судије ту виделе, право је питање, но семафор је показао 57:63, али и само 2:20 до краја. Зонска одбрана 2-3 тада је потпуно омела игру ривала, а погоци Бјелице и Теодосића са линије пенала примакли су „орлове“ на 61:63. Ипак, када се кренуло по изједначење, њих двојица нису најсрећније извели акцију, па је уследио промашај новог НБА играча, те прекршај над прецизним Сеибутисом. Он је на 23,6 секунди пре краја са линије пенала донео 61:65, шокантних сами по себи. А шокантно је било и како је Теодосићу бежала лопта када је кренуо да је води ка супарничкој половини, а како је онда из потпуно несвакидашњег положаја тела убацио тројку.

Уследило је планско фаулирање ривала који је водио, а и поред тога што је Сеибутис погодио само прво слободно бацања, одговор није био адекватан. Богдановић је кренуо у продор, оклизнуо се између два корака, после чега је остало премало времена да се на додатни поен Литванаца одговори.

Тагови: Еуробаскет, Кошарка, Репрезентација Србије