Изложба под називом „Ведрине и сјете Бранка Ћопића“ отворена је синоћ у Галерији „Атријум“ Библиотеке града Београда, поводом 100 година од рођења овог књижевног великана.
Изложбу организују Библиотека града Београда и Универзитетска и народна библиотека Републике Српске, као дио пројекта „Ведрине и сјете Бранка Ћопића“ који су подржали Министарство културе и информисања Србије и Министарство просвјете и културе Републике Српске.
Изложбу, која документарно прати књижевно дјело писца и његову животну судбину која је имала трагични крај, отворили су академик Миро Вуксановић и директор Народне универзитетске библиотеке Републике Српске Љиљана Петровић Зечић.
Вуксановић је изјавио да је ова изложба прилика да се подсјети да је Бранко Ћопић личио на своје јунаке и био „људина голубјег срца“, да је био на страни истине и правде, човјек ведрине, али да није био само велики писац, него и велика опомена свима који се баве књижевношћу.
– Али, оно што се догодило, на опште изненађење је да је управо такав човјек, у времену када је дјеловао и задужио 50-ак генерација као најчитанији писац свог доба, на ону обалу отишао преко моста – рекао је Вуксановић, алудирајући на то како је писац скоком са „Бранковог моста“ у Београду окончао живот.
Зечићева је подсјетила да су Народна универзитетска библиотека Репиблике Српске и Библиотека града Београда прије пола године потписале протокол о сарадњи и да је одлучено да се заједно ради изложба поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића.
Она је навела да су библиотекари Српске и града Београда заједно истраживали и подсјетила да је оваква изложба већ постављена у Бањалуци, те да ће бити продужена до 10. октобра због велике заинтересованости.
Предност ових заједничких пројеката је у томе што библиотеци Српске нуди обиље грађе, коју није у стању сама да прикупи, а сваки заједнички пројекат са институцијама Србије добија велику пажњу јавности.
Она је рекла да библиотека у Бањалуци ради по угледу на Народну библиотеку Србије, у истом су систему и користе иста „библиотечка оружја“ и да су у наредном периоду у изгледу већ неки други заједнички пројекти.
Изложбу представља грађа преузета углавном из Архива Српске академије наука и уметности /САНУ/, гдје се вољом писца чува и цјелокупна његова оставштина.
Изложен је избор рукописа, преписки, позивница за свечаности и манифестације, плаката књижевних вечери и позоришних представа, награда, одликовања, новинских чланака и фотографија из приватних албума породице Ћопић.
На 35 плаката документом и фотографијом представљени су дјетињство Бранка Ћопића, његово одрастање и школовање у Бихаћу и Бањалуци, студије у Београду и почеци књижевне каријере, одлазак у партизане у Другом свјетском рату, посљератни период, рад у уредништву часописа „Пионир“, сарадња у часопису „Јеж“.
Представљен је и период објављивања „Јеретичке приче“, која означава почетак Ћопићевог сукоба са Савезом комуниста и врхом тадашње југословенске власти, избор за редовног члана САНУ, као и прослава 60 година живота и 40 година стварања, која је организована 1975. године.
Посебан сегмент изложбе представља објављивање романа и збирки прича, редосљедом којим их је у бројним интервјуима пропратио сам писац: „Пролом“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“, случај „Глуви Барут“ и „Одумирање међеда“, „Не тугуј Бронзана стражо“, роман и серија „Осма офанзива“, „Башта сљезове боје“, „Делије на Бихаћу“.
На шест плаката, уз портрете писца, посебно су дати изводи из интервјуа у којима је говорио о свом приповједачком поступку, погледу на литературу и своје књижевне узоре, о припадности свом народу и завичају за који је био нераскидиво везан најтананијим нитима.
О Ћопићу су говорили и директор Библиотеке града Београда Јасмина Нинков, као и аутор изложбе Олга Красић Марјановић.
Изложба ће у Београду бити отворена до 6. октобра.
Тагови: Атријум, Београд, Бранко Ђопиђ, Узложба