Историчар Салих Селимовић, политиколог Мехмедалија Нухић и правник Амир Чамџић траже од руководства Србије да уклони посљедице „злочина геноцида“ и наводе низ примјера нарушавања основних људских права Срба у Хрватској.
Историчар Салих Селимовић, политиколог Мехмедалија Нухић и правник Амир Чамџић траже од државног врха Србије да покрене активности на уклањању посљедица злочина геноцида над Србима из Републике Српске Крајине.
Он упозоравају да ће и најмања немарност у вези са овим питањем скупо коштати српски народ.
У писму упућеном предсједнику Србије Томиславу Николићу, премијеру Александру Вучићу и предсједнику Скупштине Србије Маји Гојковић, они напомињу да је око 800.000 припадника српског православног народа прогнано из Републике Српске Крајине /зоне под заштитом УН/ и Хрватске од 1990. до 1995. године.
Подјећају да им је заплијењена сва покретна и непокретна имовина, те да су лишени основних људских права, међу којима и права на коришћење сопственог писма.
Они подсјећају да је Хрватска, противно међународном праву и повељама УН, укидала Србима сва права, почевши од 1990. године, када их је прогласила националном мањином иако су били државотворни народ у двонационалној федералној јединици Хрватској /република Хрвата и Срба/, као што је у западној Европи Белгија – држава Фламанаца и Валонаца.
УН су гарантовале Резолуцијом 743/92 сва права државотворном српском народу у Републици Српској Крајини, са назнаком да се у њој неће примјењивати хрватски закони, наглашава се у писму у које је Срна имала увид.
Потписници наводе да Устав СФР Југославије од 1974. године није предвиђао да федералне јединице /републике/ имају право да се отцијепе, него је то право одобравано само државотворним народима.
УН су биле гарант опстанка Републике Српске Крајине и оне још нису образложиле чињеницу да против Хрватске нису предузеле ниједну мјеру – када је окупирала зону под заштитом УН и из ње и Хрватске прогнала око 800.000 Срба.
Наглашава се да УН нису ништа предузеле против Хрватске кад су Хрвати, од 1990. године до данас, присилили скоро 30.000 православних Срба да пређу у католичку вјеру и да се представљају као Хрвати, што је „један од злочина геноцида“.
Постоје документа која свједоче да су католичка дјеца у школи престајала да разговарају са дјецом православне вјере – све док се не покатоличе.
УН и ЕУ, па ни међународни судови нису предузели ништа против Хрватске, иако је она заплијенила Србима сву непокретну и покретну имовину, а приватно власништво је, према свакој одредби међународног права, недодирљива светиња и ненарушива.
„Ово су само дјелимично набројани злочини геноцида и етногеноцида Хрватске над православним Србима. Нисмо поменули убиства, рушење православних храмова, уништавање српске културне баштине и слично, али су они такви да државници Србије морају да у међународним односима ово питање хрватског злочина геноцида и етногеноцида истичу свакодневно у свим приликама“, наводи се у писму.
Селимовић, Нухић и Чамџић оцјењују да ће и најмања немарност у односу на обавезно уклањање посљедица злочина геноцида над Србима из Републике Српске Крајине и Хрватске коштати српски народ, али да ће бити обиљежено у историји као велики гријех пред Богом и цивилизацијом.
„Уколико будете цијенили наш приједлог, вјерујте да ће то подстаћи велики број исламизованих Срба, као и велики број покатоличених Срба – да схвате да су Срби.
А овакво опредјељење раније отуђених Срба, онемогућиће међусрпска крвопролића која су колонијалне силе наметале Србима – па су ратовали католици, муслимани и православни међусобно – за рачун окупатора и њихових пријатеља“, каже се у писму.
Селимовић, Нухић и Чамџић истичу да међу Србима не праве разлике на основу државне, завичајне или вјерске припадности, наметане претходних вијекова од окупаторских сила – Турске, Млетачке Републике, Аустрије, Аустроугарске и Њемачке, када су окупатори, према вјерској основи, проглашавали дијелове Срба измишљеним нацијама.
Тагови: БиХ, Геноцид, Салих Селимовић, Сарајево, Срби