МАСКИРОВКА: Војна стратегија којом Русија вековима надмудрује своје непријатеље

Прошлогодишње припајање Крима Русији затекло је Запад спуштеног гарда. Акција коју су Руси извели била је брза, ефикасна и што је најважније – неочекивана. Највећу заслугу за то има такозвана „маскировка“ – тактика обмане која се налази у руским војним приручницима.

Генерал мајор Александар Владимиров, потпредседник Руског колегијума војних експерата каже да је маскировка „жиг који се налази утиснут на свакој великој победи руске војске кроз историју.“

Из фиоке вади две огромне књиге црвених корица и баца их на сто уз заглушујућу буку.

– „Моја теорија науке ратовања!“ Три пута дужа од Толстојевог „Рата и мира“ – каже поносно.

– Од када се родио, човек је почео да се бори. Када је почео да лови, морао је да се камуфлира тако што је тело бојио разним бојама како би се уклопио у дивљину и избегао да буде поједен од стране тигра. Од тог тренутка, „маскировка“ постаје део човековог живота. Читава људска историја може се описати као историја обмане – наставља своју занимљиву причу руски генерал, цитиравши притом римског генерала Фронтиуса и кинеског филозофа Сун Цуа, који су рат описали као „вечну стазу лукавости.“

Ипак, Русија је та која је ову технику кроз векове довела до савршенства, тврди Владимиров.

Тактичка надмоћ у односу на бројнијег непријатеља

Један од најпознатијих примере сеже назад у давну 1380. годину и битку код поља Куликово, када је млади принц Дмитри Донској предводио 50 хиљада руских ратника против троструко бројније татарско-монголске армије под вођством Мамаи Кана.

То је био први пут да се словенска армија ујединила у борби против освајачке Златне хорде.

– Борба је била изузетно тешка, али на крају је Русија тријумфовала, највише захваљујући једном пуку који се крио у шуми и дошао са леђа непријатељу – каже Владимиров и додаје да је то само почетак, те да је било још много легендарних битака у којима су Руси „маскировком“ однели победе.

Владимиров спомиње битку код Јаси Кишињева у Другом светском рату 1944. године, када су Руси гомилом лажних тенкова навели Немце у потпуно супротном смеру, чиме су себи омогућили заузимање стратешки битних позиција на фронту. Након тога је уследила битка у Белорусији која је Хитлеровим снагама нанела понижавајући пораз.

– Свима је било јасно да је совјетска војна вештина за класу изнад нацистичке. Немци су једноставно били надмудрени. Наши генерали су одлучили да не иду путевима, што су Немци очекивали, већ да противнику приђу са друге стране, кроз мочвару, напавши противника с бока. Маестрално! Након шамара који су добили у Белорусији рат је практично био готов – поносно каже Владимиров.

У тој бици Совјети су убили чак пола милиона нациста. Кључни фактор који је допринео овако убедљивом тријумфу био је изненађење, што је главна одлика „маскировке.“ Истим принципом преузет је Крим, само без жртава.

„Маскировка на примеру Крима“

Пјотр Шеломовскиј је руски фоторепортер који је био на Криму када су руске трупе стигле.

– Током дана је све било мање-више уобичајено, иако се очекивала тензија због незаконитог свргавања Виктора Јануковича. Међутим, током ноћи су се практично ниоткуда створили многобројни војни камиони, из којих су изашли руски специјалци. То нико није очекивао, барем не тако брзо. Сутра ујутру, Крим је и званично постао руски – каже Шеломовски, и каже да су људи нису имали представу да су руске специјалне снаге ушле у Крим те вечери, с обзиром да су носили необележене униформе.

Други битан елемент „маскировке“ је порицање. На конференцији за штампу тог дана, Владимир Путин је одбацио било какву умешаност руске војске у припајање Крима, рекавши да су то урадили „проруски борци, односно становништво незадовољно незаконитим свргавањем Јануковича.“

– Уђите у било коју продавницу војне опреме, свуда ћете наћи униформе какве виђате на Криму – хладно је одговорио новинарима Путин. У том тренутку, то је заиста деловало тако.

Обмана је успела

Пет недеља касније, када је и врапцима на грани било јасно да Крим више не излази из оквира Русије, Путин је признао да су руске трупе узеле учешће у акцији на полуострву.

То више није било важно. Обмана је успела, а непријатељи су остављени у мраку, да нагађају ко је те вечери ушао и заузео Крим. „Маскировка“ је још једном донела победу.

Чак је и генерал мајор НАТО алијансе Гордон Дејвис признао да је њему и његовим сарадницима било потребно „прилично времена да схвате шта се десило.“

Признање генерала ривалске војске довољно говори о беспрекорној стратегији која је по ко зна који пут донела победу Русима.

Тагови: Војска, Крим, Русија, Стратегија