НАРОД ГА ЈЕ ЗА ЖИВОТА НАЗВАО СВЕЦЕМ: На данашњи дан рођен партијарх Павле

На данашњи дан рођен је блаженопочивши патријарх Павле, најомиљенији поглавар Српске православне цркве, кога је српски народ за живота називао свецем.

Патријарх Павле, чије је световно име Гојко Стојчевић, рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци у Славонији, у породици земљорадника.

Преминуо 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији, а сахрањен је у манастиру Раковица, код Београда.

За 44. српског патријарха изабран је 1. децембра 1990. године, када је замијенио болесног патријарха Германа. На мјесту поглавара Српске православне цркве провео је 19 година.

Патријарх Павле је у родном мјесту у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији, завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, Вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Двије године је студирао медицину у Београду, а прије одласка у Гимназију провео је једно вријеме на припремама за школу у манастиру Ораховица.

Други свјетски рат затекао га је у родној Славонији, одакле је пребјегао у Београд, гдје је, да би се могао издржавати, радио физичке послове на грађевинама и на доковима.

У прољеће 1942. његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у манастир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио је као вјероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у Дому за дјецу избјеглу из БиХ. Те године је оболио од туберкулозе.

До 1946. године био је у манастиру Вујан, гдје се излијечио од туберкулозе.

Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона, а од 1955. двије године је био на постдипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.

У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову је провео 33 године.

На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990. године, којем је предсједавао загребачко-љубљански митрополит Јован, замјеник тада обољелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.

С обзиром да ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жребом на апостолски начин, тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада Јеванђеље.

Посјетио је бројне православне цркве – цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Објавио је двије књиге „Питања и одговори чтецу пред производство“ и „Девич, манастир светог Јоаникија Девичког“ . Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање „Србљака“.

Био је предсједник Литургијске комисије која је издала Служебник. Почасни је доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку.

Влада Србије је 13. јануара 2005. именовала патријарха Павла за почасног предсједника Фонда за Косово и Метохију.

Током посјете Русији у јануару 2002. године партријарху Павлу су уручене двије значајне награде – Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда светог апостола Андреја првозваног.

Некадашњи предсједник Србије и Црне Горе Светозар Маровић одликовао је у септембру 2004. патријарха Павла, на његов деведести рођендан, Орденом Немање првог степена.

Поводом Дана државности Србије, 15. фебруара 2007. принц Александар Карађорђевић додијелио је партијарху Павлу Орден Карађорђеве звијезде првог степена.

Патријарху Павлу је 2009. додијељен руски орден Достојанство због „значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли“.

Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лијечењу у Војно-медицинској академији у Београду, а 8. октобра 2008. поднио је молбу Светом архијерејском Сабору Српске православне цркве да му „због здравствених разлога и немоћи“ дозволи да се повуче из активне службе.

Молба патријарха Павла на Сабору Српске православне цркве 11. новембра 2008. године није усвојена.

Преминуо 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији, а сахрањен је у манастиру Раковица, код Београда.

Више од пола милиона људи присуствовало је на улицама Београда посљедњем испраћају патријарха Павла.

Тагови: Патријарх Павле, Српска православна црква