Рука Светог Саве, једна од највећих реликвија милешевске епархије, могла би ускоро да буде пресељена из ризнице манастира Милешеве. Као њено будуће место чувања помиње се манастир Свете Тројице код Пљеваља у Црној Гори.
Пренос дела моштију првог српског светитеља у пљеваљски манастир затражила је петицијом од Епархије милешевске група интелектуалаца из Пљеваља. Они су се позвали на чињеницу да је драгоцена реликвија вековима чувана у манастиру Свете Тројице, одакле је, заједно са Савиним епископским жезлом, на брзу руку и без консултације са верницима 2009. пренео у Милешеву владика Филарет. Ове светиње нашле су се у ризници обновљеној пред свечаност обележавања осам векова задужбине краља Владислава.
Да постоји иницијатива да се светиње врате у Пљевља, али и да још увек није донета коначна одлука о будућем месту њиховог похрањивања, за „Новости“, је потврдио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који од Филаретове смене управља и милешевском епархијом.
– Тачно је да сам као администратор милешевски добио писмо са потписима 30 угледних људи из Пљеваља, који су затражили повратак реликвија у манастир Свете Тројице – објашњава владика Јоаникије. – Њихова петиција није без основа, јер су ове светиње вековима чуване у овом манастиру. Њихов предлог вредан је разматрања, после чега ће бити донета коначна одлука.
Вест о премештању руке оснивача Српске цркве изазвала је немир међу монаштвом, свештеницима и верницима милешевске епархије. Прича о измештању реликвија добила је и неку врсту политичког предзнака, јер се говори и о намери Цркве да светиње пресели на тло друге државе – Црне Горе.
Владика Јоаникије одбија оваква тумачења и истиче да је реч само о вољи верника и поштовању традиције.
– Приче о наводном укидању епархије и некаквим разлозима да се реликвије чувају у Црној Гори, а не у Србији, неутемељене су и потпуно нетачне. Рука Светог Саве вековима је била у Пљевљима и нема разлога да се не размотри да тако буде и убудуће – наводи епископ будимљанско-никшићки.
Поред леве руке Светог Саве, која је чудом спасена од спаљивања његових моштију на Врачару 1594. године, у милешевској Епархији се чува и штап (жезал) овог светитеља, за који се верује да има чудотворна својства. Њега је, као први архиепископ аутокефалне Српске цркве 1219. године добио на поклон у Јерусалимској патријаршији. Жезло су касније украшавали монаси, па је, поред кристалне јабуке на врху, штап опточен сребром са угравираним тропаром светитељу. Групу реликвија заокружује део оригиналног саркофага у коме је почивало Савино тело у манастиру Милешева.