ОПЕТ ГРАНИЦА ИЗМЕЂУ ЧЛАНИЦА ЕУ: Европа гради зидове
Фото: РТРС
Мађарска је завршила прву фазу изградње жичане ограде, дуж 170 километара границе са Србијом, и то два дана прије истека рока. Сада наставља изградњу дрвене ограде са шиљцима, високе четири метра. Мађарска се тако придружила великом броју земаља у свијету које су своју границу заштитиле физичком препреком.
Берлински зид, Велики мексички зид, Кипарски зид. Бодљикаве жице на граници између Бугарске и Турске, Грчке и Турске, Израела и Палестине, Сјеверне и Јужне Кореје. Државе граде зидове и постављају жицу да би спријечиле миграције, али мигранти увијек проналазе начин да зидове сруше, а жице пресијеку.
Мигрантска криза епских размјера, највећа у 21. вијеку, била је довољан разлог Мађарима да своју јужну границу са Србијом, и физички одвоје.
Претходна искуства показују да ће ограда мигранте успорити, али не и зауставити.
Војно-политички аналитичар Александар Радић наводи да никада ниједна ограда, зид, а ни минска поља нису зауставили људе у кретању. „Према томе, наћи ће они простора и начина да се пребаце преко границе“, каже Радић.
Нови зидови у Европи могу се очекивати и на граници између Русије и Украјине и Русије и Естоније. Украјинци и Естонци не страхују од миграната. Естонски зид је политичка провокација, сматрају аналитичари.
„Тај зид је сигнал физичког одвајања према Русији… Њима је битна политичка дистанца коју желе да изграде кроз зид“, сматра Радић.
Аналитичари процјењују да у будућности не само да треба очекивати подизање нових зидова, већ и промјену либераланог става ЕУ о кретању између државних граница.
Може се очекивати и поновно успостављање надзора граница између чланица Европске уније, с обзиром да ће свака земља себе хтјети да заштити од прилива миграната који се већ налазе на европској територији, истичу аналитичари.
