СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТИ ОСУДИЛИ ПЕТИЦИЈУ: У Србији не студирају бесплатно Црногорци, већ Срби из Црне Горе
Фото: Политика
Интернет-петиција којом се тражи да се Црногорцима забрани бесплатно студирање у Србији запалила је овдашњу јавност, а да они који је потписују, а до јуче их је више од 15.000, не знају основну чињеницу – школовање о трошку буџета Републике Србије немају Црногорци, они плаћају школарину као и сви странци, већ бесплатан индекс могу да стекну само припадници српске националне мањине из те земље.
Оквирна процена је да студената који су се изјаснили као Срби, на свим универзитетима у Србији има тек око 500. Сваке године се на факултете и високе школе упише око 50.000 бруцоша, тако да нелогично звуче тврдње потписника петиције да ови студенти одузимају нашој деци индексе или да су она због тога принуђена да плаћају школарину.
– Евиденцију о броју студената који су припадници српске националности из суседних земаља имају универзитети. Ми те податке још немамо. Процена је да се ради о 2.000 студената, али не само из суседних земаља. Груба процена је да је од тог броја 500 из Црне Горе – каже за наш лист др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање.
По његовим речима, једини податак који Министарство просвете има јестеколико се средњошколских диплома из Црне Горе годишње нострификује.
Ове године нострификацију је затражило 600 црногорских матураната.
Шуваков такође истиче да црногорски држављани немају никакве повластице, како је наведено у петицији, већ имају иста права као припадници српске националне мањине из свих земаља у региону.
Према одлуци Влада Србије донете још 1998. године, довољно је да се приликом уписа студент писано изјасни да је припадник српске националне мањине из неке од суседних земаља. Већина факултета има овакве формуларе који се купују у скриптарницама.
Злоупотребе се, наравно, дешавају, али у управама факултета тврде да ни они немају могућност да проверавају истинитост потписане изјаве, па се, како кажу, све своди на формалност.
На београдском Правном факултету кажу да ће тек у октобру знати колико се уписало Срба бруцоша из Црне Горе. Шеф Одсека за наставу и студентска питања, Љубомир Вујовић, каже да Срби који долазе из Црне Горе овај документ не оверавају у општини пребивалишта, већ се студент писано изјасни да је припадник српске националне мањине.
На Електротехничком факултетуредовно на сајту објављују уписну статистику, која показује да сваке године конкурише од три до пет одсто студената из бивших република СФРЈ. По годинама, тај број варира од 23 (2011. године) до 49, колико их је било лане на упису.
Вратимо се петицији, коју је до данас потписало више од 15.000 људи, највише из Београда (готово 40 одсто) и Новог Сада (седам процената). Интересантно је да петиција постоји од 2001. године и да је до 22. јула ове године потписало свега 447 људи, а онда се за само неколико дана тај број попео на 15.000. Потписивање је на сајту peticija24.com организовао Милош Хајдуковић, докторанд БУ, који сматра да домаћим студентима треба сматрати једино оне чији родитељи плаћају порез на територији Србије и који су завршили средњу школу у Србији. Он предлаже да црногорски студенти, пре студија у Србији, полажу тест знања српског језика као службеног, уз обавезно претходно похађање курса.
Петицијусу ових дана осудили студентски парламенти неколико државних универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и међу првима – студенти Филозофског факултета у Косовској Митровици.
Јован Алексић, докторанд историје у Косовској Митровици, поставља питање шта је следећи корак –можда забрана студирања у Новом Саду студената из других делова Србије?Он у име својих колега из Косовске Митровице каже да иза ове иницијативе стоје „нечасне намере усмерене према даљем сејању мржње на просторима бивше Југославије, као и према даљем разједињавању српског народа”.
Уље на ватру последњих година доливају и црногорски медији, обично у време уписног рока на факултетима у Србији. Тако су „Вијести” писале о пракси да млади Црногорци „због високих школарина прилагођавају свој национални осећај”. Неименованистуденти су тада објашњавали да је та изјава за њих безначајни папир у смислу националног идентитета, али ако може да буде финансијски исплатива – онда је вредна потписа.
——————————————————
За кога важе повластице
Припадници српске националне мањине из суседних земаља морају да нострификују школска сведочанства, уколико желе да конкуришу за упис на факултет у Србији. Суседним земљама Министарство просвете сматра: Мађарску, Румунију, Бугарску, Македонију, Албанију, Босну и Херцеговину, Словенију, Хрватску и Црну Гору. Држављани Србије који су средњу школу завршили у другим земљама уписују ван одобрених квота за бруцоше.
Страни држављани плаћају школарину и немају никакве повластице.
——————————————————
Изјављујем, слободно и својевољно…
Пријављујем се на конкурс за упис студената на прву годину основних и интегрисаних студија у оквиру уписа припадника српске националне мањине из суседних земаља у високошколске установе, под истим условима као држављани Републике Србије, укључујући и право на упис у статусу студента који се финансирају из буџета Републике Србије за школску 2015/2016. годину.
Изјављујем слободно и својевољно да сам припадник српске националне мањине из суседних земаља.
Ову изјаву дајем искључиво у сврху остваривања права на упис кандидата у оквиру уписа припадника српске националне мањине из суседних земаља у високошколске установе.
Текст изјаве преузет са сајта Пољопривредног факултета у Новом Саду, коју кандидат потписује приликом предаје уписних докумената
