Директор Балканолошког института Српске академије наука и уметности Душан Батаковић упозорио је да је крајњи циљ представљања српског споменичког насљеђа као албанског да се на Косову прогласи стварање независне косовске епархије или цркве, која би се спојила са Албанском православном црквом.
Он оцјењује да би се то десило вјероватно када такозвана „република Косово“ стекне пуни суверенитет и послије довођења одређеног броја православних Албанаца у српске косовске манастире.
– Честе посјете „православне браће из Албаније“ појединим српским манастирима није мотивисано само хришћанском солидарношћу, него има јасну политичку позадину, која се све мање прикрива – оцијенио је Батаковић.
Батаковић напомиње да су учестала представљања српског споменичког насљеђа као албанског и то не само у пропагандним публикацијама Албанаца са Косова, него и у календарима и званичним издањима Албанске православне цркве, са сједиштем у Тирани.
Он истиче да у том контексту пријем самопроглашене „републике Косово“ у чланство Унеска не би имало само политичку димензију, него и вјерско-политички карактер, срачунат на пререгистрацију српских у косовске споменике и пренос надлежности за њихову заштиту са српских на косовске институције.
Да би евентуални захтјев Београда за екстериторијалност највећих српских манастира де факто значио и признање независности „републике Косово“, сва је прилика да ће се тренд даљег осамостаљивања Косова посљедњих година, посебно охрабрен бриселским споразумом, наставити на штету Србије са несагледиво тешким посљедицама у предстојећим годинама.
– „Велика Албанија“ заиста куца на наша врата – оцјењује Батаковић.
Тагови: Албанска православна црква, Душан Батаковић, Косово и Метохија