ПОКУШАЛИ ДА УБИЈУ МУФТИЈУ: Џихадисти који су планирали напад у Београду овог викенда на слободи
Фото: Блиц
Овог викенда на слободи би требало да се нађу и последњи припадници вехабијске групе која је пре осам година покушала да убије санџачког муфтију Муамера Зукорлића, а у плану су имали и нападе на јавне и културне објекте и стране амбасаде у Београду, као што је Амбасада САД, те зграде „Београђанке“ и Народног позоришта.
Према сазнањима Ало!, већина њих, а посебно вођа ове групе Сенад Рамовић звани Бецан, не само да у затвору нису преваспитани већ су на крилима појаве ИСИС-а додатно радикализовали своје ставове и само је питање времена када ће поново кренути у сличне подухвате.
На суђењу вехабијама у Специјалном суду у Београду као сведок се појавио и муфтија Муамер Зукорлић, који је тврдио да су вехабије хтеле да га убију. Муфтија је својим сведочењем пуно допринео да неке од вехабија, попут Рамовића, добију вишегодишње затворске казне.
– Код Рамовића процена ризика упућује на високу вероватноћу да понови слична кривична дела. Он у будућности намерава да настави џихадистичку борбу, а у КПЗ Ниш је ширио радикалне ставове међу осталим затвореницима, говорећи да његов живот нема смисла ако не постане „шехид“, тј. онај који умире борећи се за Алаха. Рамовић је пред другим затвореницима и даље претио ликвидацијама припадницима српске безбедности, али и појединим истакнутим представницима исламске заједнице на територији Србије – открива извор „Ало!“ близак српским безбедносним структурама.
Према њиховим изворима, потенцијално велику опасност би могао представљати и Неџад Булић звани Неџо, који се у затвору придружио Рамовићевој вехабијској групи.
– С обзиром да Булић одлично зна арапски језик, он је у КПЗ Ниш именован за новог имама у тамошњем „месџиду“ и самим тим је имао велики утицај на друге осуђенике исламске националности – каже наш извор који подсећа да је Булић ухапшен у марту на сарајевском аеродрому, а намера његове терористичке групе била је да нападне фудбалски стадион у Новом Пазару.
Окружни суд у Београду осудио га је на седам година затвора.
На слободи се из ове групе већ налазе Фуад Хоџић, Аднан Хот, Мирсад Прентић, Јасмин Смаиловић, Ерхан Смаиловић и Муамер Салковић. Од вехабизма се са овог списка дистанцирао само Мирсад Прентић, који је због опасности да му се бивши саучесници освете робијао у одвојеном одељењу. Сви остали у извештајима судских и безбедносних органа означени су као особе које су спремне на поновно удруживање ради терористичких активности. Занимљиво је то да су сви затворску казну служили барем три године краће од оне на коју су били првобитно осуђени.
