АТИНА: Грчки парламент подржао предлог кредитора
Фото: РТРС
Грчки парламент подржао је рано јутрос предлог закона о хитним мерама за вођење преговора и закључивање споразума са Европским стабилизационим механизмом (ЕСМ), јавиле су агенције.
За предложене мере гласало је 229 посланика, 64 је било против, а шесторо уздржано.
Владајућа Сириза одобрила је Закон, захваљујући подршци проевропских опозиционих партија, док је неколико посланика владајуће коалиције, укључујући донедавног министра финансија Јаниса Варуфакиса, гласало против.
Подршку је дала већина владајуће коалиције Сиризе и Независних Грка, као и опозиционе Нове демократије, ПАСОК-а и Реке (То Потами), док су против били Комунистичка партија и десничарска Златна зора.
Посланици су о докумену гласали појединачно на пленарној седници скупштине.
Агенције наводе и да су међу онима који су били против и министар енергетике Панајотис Лафазанис из Сиризе, заменица министра финансија која је поднела оставку Нађа Валавани, и први заменик министра здравља Димитрис Стратулис, први заменик министра одбране Костас Исихос.
Против је гласало око 30 посланика Сиризе, а неколико се уздржало, наводи РИА Новости.
Премијер Алексис Ципрас, чија се странка замало поцепала током овог процеса, нагласио је да се не слаже с овим драконским споразумом али да земља није имала други избор, уколико жели да остане у еврозони.
„Нећемо одустати од обећања да се до краја боримо за права радника. Нема другог начина, осим да сви ми поделимо терет ове одговорности“, рекао је Ципрас у парламенту.
У међувремену, председавајући Еврогрупе Јерун Дијселблум, потврдио је на Твитеру да ће данас бити одржана телефонска конференција министара финансија еврозоне, како би се утврдило да ли је Грчка усвојила све мере које су кредитори захтевали за отпочињање преговора о трећем пакету помоћи.
Посланици грчког парламента имали су рок до четвртка у поноћ да се изјасне о предлогу закона о строгим мерама штедње које међународни кредитори захтевају од Атине у замену за доделу трећег пакета помоћи.
Међу мерама о којима су се грчки посланици изјашњавали су: подизање пореза на додату вредност (ПДВ), независност статистичке службе, реформа пензионог система, јачање финансијског сектора, смањење ненаплативих зајмова и елиминисање политичког утицаја на банкарски сектор, либерализација привреде, приватизација електродистибуционе мреже, реформа тржишта рада.
