Седамдесет одсто анкетираних сматра да Русија не треба да прави никакве уступке за ублажавање или укидање санкција. Према истраживања Левада центра, варијанту „тражити компромис и чинити уступке како бисмо се ослободили санкција“ подржава 20 одсто испитаника.
Социолози коментаришу да санкције представљају проблем за трећину грађана, али да то не утиче на популарност предсједника Владимира Путина, која стално расте и недавно је достигла рекордних 89 одсто.
Константан је и велики проценат анкетираних који сматрају да Русија треба да настави са досадашњом политиком у погледу југоистока Украјине.
Наталија Зоркаја, руководилац Одјељења социјално-политичких истраживања Левада центра, наводи да је, ипак, 60 одсто испитаника забринуто за будућност.
„Народ је повјерио предсједнику `право на размишљање`, јер је до сада оправдао њихова очекивања. Током година материјално благостање било је у порасту, а добили смо и нове, односно старе територије“, наводи руководилац Политичке групе стручњака Константин Калачов.
Тако се испоставило да санкције, чији је циљ био да „пољуљају“ повјерење грађана Русије у Путинову политику, за сада, изазивају супротну реакцију, односно „збијају редове“ око националног лидера.
Стручњаци и аналитичари слажу се да проблем санкција народ доживљава искључиво као цијену коју Русија плаћа за национално достојанство.
При томе треба имати у виду да обични грађани Русије не пате због санкција, него због руских контрасанкција ЕУ, које су смањиле количину робе са Запада