Избори у БиХ: Ко кога бира у дејтонском галиматијасу по Шмитовим правилима
Getty © Pierre Crom
Држављани Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине у недељу гласају на председничким и парламентарним изборима, по новим прописима које је наметнуо сада већ бивши страни намесник Кристијан Шмит.
Постдејтонска Босна и Херцеговина има чак 14 скупштина и влада: заједничке институције, Дистрикт Брчко, Републику Српску и Федерацију БиХ, а унутар Федерације 10 кантона. Од њих се 13 бира на овим општим изборима, јер је власт у Брчком изабрана на локалним изборима 2024. године.
У Републици Српској се гласа за српског члана Председништва БиХ, председника и два потпредседника Српске, као и 83 посланика Народне Скупштине и 14 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.
Гласачи уФедерацији БиХ би требало да изаберу бошњачког и хрватског члана Председништва, 98 чланова Представничког дома ФБиХ, 28 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, као и укупно 289 посланика у скупштинама свих десет кантона.
Хрвати већ годинама приговарају што се оба члана Председништва из Федерације бирају са истог списка, што често омогућава Бошњацима да стратешки поделе гласове и изаберу оба. Тако је Жељко Комшић провео чак четири мандата у Председништву (2006-2014 и 2018-2026).
Индиректни избори
Изборе додатно компликује чињеница да се посланици за Представнички дом ПС БиХ бирају делимично са отворених страначких листа а делимично са тзв. „компензационе листе“.
Дом народа Парламентарне скупштине БиХ се не бира директно, већ федерални Дом народа делегира пет Бошњака и пет Хрвата, док Народна скупштина Републике Српске делегира пет Срба.
Посланике Дома народа Федерације, њих 80, делегирају кантоналне скупштине, док се 28 чланова Већа народа РС делегира из састава Народне скупштине РС.
Председника и потпредседника Федерације бираће накнадно федерални парламент, док су управе Брчког и општина/градова (79 у Федерацији и 64 у Српској) изабране на локалним изборима 2024.
Шмитова правила
Ово је први пут да се на целој територији БиХ користе нова изборна правила, које је у марту 2024. наметнуо самозвани високи представник Кристијан Шмит. По њима, обавезно је да гласачи покажу личну карту или пасош на бирачком месту, као и да се њихово учешће овери биометријски, отиском прста.
Шмитове „реформе“ такође су увеле употребу нових гласачких листића који се не убацују ручно у кутије, већ у електронске скенере. Изборне комисије онда обрађују електронске податке са флеш-картица, док се папирни листићи чувају ради евентуалне контроле.
Мобилна гласачка места и биралишта у дијаспори, међутим, не морају да користе скенере већ могу да гласају путем старих папирних листића.
Занимљиво је да БиХ има више регистрованих бирача него становника. Наиме, укупна популације земље се процењује на 3,1 милиона, док се у Централном бирачком списку налази 3.414.364 регистрованих бирача, укључујући 48.074 особа регистрованих за гласање у иностранству, путем поште или у дипломатско-конзуларним представништвима.
