Зна се ко ће постићи договор: Русија и Америка за столом – ту више Европа не може ни да привири

© Фото : Марија Захарова

Сусрет Сергеја Лаврова и Марка Рубија на маргинама заседања генералне скупштине УН-а показао је да Вашингтон и Москва и даље одржавају канале директне дипломатије. Оно што је посебно значајно је да Русија прави јасну разлику између приступа САД и Европе и врло добро зна да је Вашингтон тај са ким треба постићи договор.

Овако новинар и колумниста Небојша Малић оцењује сусрет шефова дипломатија Русије и САД, Сергеја Лаврова и Марка Рубија на маргинама 81. заседања Генералне скупштине УН.

Разговор је трајао нешто више од 50 минута, а према америчкој страни теме су биле рат у Украјини и билатерални односи САД и Русије. Руско Министарство спољних послова навело је шири списак питања, укључујући украјински сукоб, билатералне односе и низ међународних регионалних тема.

Продуктивност Американаца и непродуктивност Европе

Према Малићевим речима, нико није очекивао неки конкретан договор, али главна порука Марка Рубија је да су САД још заинтересоване за преговоре, као и да не одустају од позива Владимиру Путину да учествује на самиту Г20 у Мајамију у децембру.

„Са руске стране било је јако занимљиво што Лавров није много коментарисао састанак после њега, али је зато на Савету безбедности подвукао разлику између приступа Американаца, за који је рекао да је продуктиван, и апсолутно непродуктивног, чак и штетног приступа Европе, у коју је убројио ЕУ и Велику Британију“, наводи Малић.

Лавров је у свом говору потенцирао да постоји раскол између Вашингтона и европских престоница, као и да су Американци заинтересовани за мирно решење – у Лавровљевој верзији догађаја, САД чак нису ни криве за дешавања у Украјини колико су криве европске земље, које су, како наш саговорник наглашава, на сваком кораку хушкале кијевски режим на конфронтацију са Русијом.

„Јако је занимљиво да је то сада руска линија, да постоји могућност постизања неког договора. У међувремену, Ројтерс је јавио да је Кирил Дмитријев отишао у Америку да се састане са Виткофом и Кушнером, који су недавно били у Москви. Тако да је сасвим могуће да се нешто дешава по питању руско-америчких преговора, док са ЕУ нема о чему да се разговара“, истиче Малић.

На сусрет Лаврова и Рубија може да се гледа као на наставак континуитета у разговорима две суперсиле – сам Лавров је поменуо Енкориџ и то како су Европљани покушали да сруше оно што се тамо догађало, додаје Малић.

„Чини ми се да су Руси отворени за дипломатију са Американцима јер су свесни да је Америка једини суверени актер на Западу, а да ЕУ то није. Било какав мир који ће пре или касније да направе са Западом мора да буде са Американцима и боље је да то буде под условима који владају сада, него под неким другим условима касније. А мислим да је то повезано и са посетом кинеског председника Америци, јер знамо да Руси и Кинези раде синхроно на стварању мултиполарног поретка“, подвлачи Малић.

Русија више није спремна ни за какву „финоћу“

Оно што за Русију није предмет преговора су циљеви Специјалне операције – права рускојезичног становништва у Украјини, као и да у Кијеву не сме бити нацистичке владе – то су услови које је Русија поставила од првог дана, а што је Лавров поновио у свом говору пред Саветом безбедности.

Малић посебно наглашава чињеницу да је ове услове Русија била спремна да у Украјини примени у блажем облику пре почетка Специјалне операције, а да ће, што Специјална операција буде дуже трајала, услови бити све чвршћи, тврђи и мање подношљивији за другу страну.

Циљеви Специјалне операције биће остварени и она ће бити настављена до безусловне капитулације кијевског режима. Са Американцима се разговара зато што Русија и Америка увек разговарају, сматра Малић.

Русија више није спремна ни за какву „финоћу“ – више никакви уступци типа оних који су пропуштали бродове са житом кроз Црно море више неће долазити у обзир.

„Што су више ‘фини’, све све их више сатанизују, пљују и демонизују. Баш као нас деведесетих“, каже Малић.

Управо из нашег искуства Русија је схватила шта треба радити да би постигла своје циљеве, додаје он.

„Мислим да су схватили да треба да раде на постизању својих циљева, без обзира шта говори западна штампа, која и није битна, и да не дозволе да их емотивно манипулишу разноразним уценама, него да ураде што мисле да треба на постизању својих циљева, а онда да седну за преговарачки сто“, закључује Малић.