Трамп vs Си Ђинпинг: Много тема на столу, а ко држи јаче карте

© Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

Кинески председник Си Ђинпинг стигао је у Вашингтон на разговоре високог улога са америчким председником Доналдом Трампом, при чему му је приређен неуобичајено свечан лични дочек, док се двојица лидера припремају да разговарају о споровима који се крећу од трговине и Тајвана, до Ирана и вештачке интелигенције.

Трамп и прва дамаМеланија Трамп дочекали су Си Ђинпинга и његову супругуПенг Лијуан у среду у ваздухопловној бази Ендрјуз, уместо да сачекају њихов долазак у Белој кући.

Постављен је црвени тепих дуг око 30 метара и почасна војна стража, док су током церемоније два бомбардера Б-1 извршила прелет. Трамп је касније рекао да верује да је кинеска делегација ценила такав пријем.

Долазак се поклопио са још једним знаком смиривања тензија, пошто је амерички министар финансијаСкот Бесент објавио да су Вашингтон и Пекинг договорили продужење актуелног трговинског примирја до 10. јануара. Према том договору, обе стране су смањиле царине и уздржале се од увођења нових ограничења док се преговори настављају.

Трамп и Си Ђинпинг требало би да одрже суштинске разговоре у Белој кући. Упркос церемонијалном дочеку, оба лидера улазе у разговоре са значајним економским и геополитичким полугама утицаја, наводи се у анализи дописника РТ-а Константина Рожкова.

Једно од најновијих средстава притиска Вашингтона јесте закон о санкцијама који је Трамп потписао прошле недеље. Закон даје америчком председнику овлашћење да уведе царине од чак 100 одсто великим увозницима руских енергената што би потенцијално могло да обухвати и Кину.

Тајван је још једна могућа тачка сукоба. Трамп је одложио пакет наоружања за острво вредан око 14 милијарди долара и отворено описао продају оружја као средство за преговарање у односима са Пекингом.

„Сједињене Америчке Државе требало би да покажу изузетан опрез када је реч о продаји оружја кинеском региону Тајвану“, изјавио је данас портпарол кинеског Министарства одбране Ђианг Бин.

Ђианг је рекао да би војни односи САД и Кине требало да остану стабилни, здрави и одрживи, истичући да је питање кинеског региона Тајвана „најважније питање“ у односима две земље, а очување мира и стабилности у Тајванском мореузу њихов најважнији заједнички интерес.

Међутим, Пекинг има значајне полуге утицаја кроз критичне минерале. Такви материјали од кључног су значаја за аутомобиле, електронику и софистицирану војну опрему.

Ова зависност повезана је и са настојањима Вашингтона да обнови залихе наоружања исцрпљене током рата са Ираном.

Техеран би стога могао да постане још једна тема преговора. Трамп је јавно рекао да је затражио од Си Ђинпинга да се не укључује дубље у сукоб, док је Вашингтон такође настојао да ограничи економске везе Кине са Техераном.

Вештачка интелигенција представља још једно велико подручје надметања. САД и даље контролишу приступ многим најнапреднијим чиповима, док кинеске компаније смањују заостатак развијањем јефтинијих модела вештачке интелигенције. Уочи самита, Бесент је рекао да су две владе разговарале о успостављању америчко-кинеског дијалога о вештачкој интелигенцији, као и механизма за међусобно обавештавање о озбиљним инцидентима повезаним са вештачком интелигенцијом.

„Боинг“ на чекању

Наде да ће Кина најавити додатну куповину авиона компаније „Боинг“ све су мање, али коначна одлука још није донета, рекле су две особе упућене у преговоре, пренео је Ројтерс.

Произвођач авиона сада покушава да финализује мајски договор према којем би Кина купила 200 авиона, уместо раније очекиваног новог обавезивања на куповину још стотина авиона. Привремени договор постигнут у оквиру последњег самита америчког председника и његовог кинеског колеге поново је укључио „Боинг“ у конкуренцију за кинеске поруџбине авиона.

Амерички произвођач авиона практично је био искључен са кинеског тржишта од 2017. године, док је европски конкурент „Ербас“ наставио да повећава свој тржишни удео на једном од највећих светских ваздухопловних тржишта.

Очекује се да ће Кина до 2045. године наручити око 9.000 нових авиона, више него било који други регион.

Од два овогодишња самита Трампа и Си Ђинпинга очекивало се да покрену нови талас „боингових“ поруџбина. Уочи пролећног самита, представници „Боинга“, Кине и САД разговарали су о договору који би могао да обухвати чак 500 авиона.

После мајског самита, извршни директор „Боинга“ Кели Ортберг рекао је да је договор о 200 авиона, мањи од очекиваног, представљао „почетну траншу“ поруџбина и да је стварни успех поновно отварање кинеског тржишта.

Аналитичари у области ваздухопловства очекивали су да ће данас уследити још једна велика поруџбина, али је Ортберг прошле недеље умањио очекивања у вези с том могућношћу.

„Биће успех ако поруџбина за 200 авиона буде сачувана“, саопштено је.

Скот Кенеди, стручњак за Кину у Центру за стратешке и међународне студије рекао је да посредовање у новим договорима о куповини путничких авиона није међу главним приоритетима овог самита.

Према његовим речима, амерички и кинески званичници су више усредсређени на продужавање трговинског примирја и разговоре о заштитним мерама у области вештачке интелигенције, продаји оружја Тајвану и трговинским споразумима.