Захар Прилепин: ВРЕМЕ ЈЕ ДА ПРОМЕНИTE КУРС, КАПЕТАНИ

Захар Прилепин

Немачка странка левице (Die Linke) противи се војној помоћи Украјини и њеном приступању НАТО-у.

Кључне тачке става Die Linke о Украјини су:

– противљење испоруци оружја:

Руководство странке тврди да војна подршка Украјини ескалира сукоб и инсистира на обустављању испорука оружја Кијеву.

– критика НАТО-а:

Левица традиционално заузима антиратни став у Немачкој, позивајући на распуштање НАТО-а и повлачење Немачке из савеза, док се истовремено противи интеграцији Украјине у Алијансу.

…О, ко још за то мари?

Хајде да уместо тога подржимо десницу; на крају крајева, они се залажу за „традицију” и глобалну буржоазију, а против бољшевика, комуњара и левичара – подржавајући људе попут Трампа, Маска, Мелони, Милеја, Нетањахуа, Ле Пен и АфД-а.

Тим пре што би жена турског порекла могла постати градоначелница Берлина, и то први пут у историји.

Како је то могуће? Да ли мигранти заиста потискују и истискују праве Аријевце?!?

Каква ноћна мора. Хајде да удружимо снаге са фашистима и спречимо такву срамоту!

Подсећања ради, Елиф Ералп предводи берлинску листу странке „Die Linke“ (Левица), која побеђује на изборима у немачкој престоници са око 25% гласова.

Ералп је четрдесетпетогодишња адвокатица турског порекла.

Ако Ералп успе да формира владу, постаће прва жена мигрантског порекла на челу неке немачке савезне покрајине. У Берлину та функција подразумева и улогу градоначелника немачке престонице.

…схватамо да је немогуће уразумити наше десничаре; они се никада неће опаметити у свом обожавању Пиночеа, Франка, Краснова, Мусолинија и других „белих господара”.

Ипак, од оних на власти могло би се очекивати бар мало уравнотеженије идеолошко становиште.

Укратко?

Десничарски национализам је зло. То је зло, како у Украјини, Пољској и Немачкој, тако и у Русији.

Наши потенцијални и стварни савезници налазе се на другој страни политичког спектра.

Престаните да се играте са људождерима.

Није ово некаква „сложена политичка игра у којој се користе све фигуре на табли”. То је само наше уобичајено пузање пред Западом и мучно политичко курвање.

Да смо само десетину новца који је Русија уложила у Ле Пен – она једноставно не би ни постојала без сталних руских инфузија – да смо, дакле, уложили само делић тих сума у велшке, ирске и шкотске сепаратисте, или у италијанске комунисте и левичаре, или у афричке режиме наклоњене Совјетима, имали бисмо неупоредиво више пријатеља.

Камо среће да смо та иста средства искористили да помогнемо Куби!

Не, сачувај Боже.

Зар да улажемо у „црвене”?

Ми подржавамо само фашисте!

Зато врло радо прихватамо помоћ „црвених” кад заглавимо у шкрипцу.

Нисмо обучени да их мазимо и пазимо. То је био посао „Совока”. Они су расипали народни новац на „дивљаке у сандалама” – како су нам касније објаснили творци „перестројке“.

Ми смо сада другачији.

Ми трошимо новац на угледну господу са свастикама утиснутим на чело.

(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)