Овако се данас дели „правда“: Украјинци могу слободно да врше ратне злочине, гоне се искључиво Руси

© Sputnik / Alexey Vitvitsky

Резерва којом је Кијев одложио примену Римског статута за своје држављане односи се на ратне злочине, али не и на геноцид и злочине против човечности. Са друге стране, како Русија није чланица МКС-а, створена је ситуација у којој Међународни кривични суд успоставља надлежност само над руским држављанима, што практично јесте врста селективне правде.

Овако Алекса Шкундрић са Катедре за кривично право Правног факултета Универзитета у Београду за Спутњик коментарише осмогодишње изузеће Украјине од јурисдикције Међународног суда за ратне злочине које почине њени држављани:

„Резерва у погледу искључења надлежности МКС отвара ново питање – шта ће бити са држављанима Украјине одговорним за евентуалне злочине од 2014. године до приступања те државе Римском статуту“.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оптужио је Међународни кривични суд да не покушава ни да сакрије своју пристрасност, наводећи да је Украјини приликом ратификације Римског статута 2024. године одобрено осмогодишње изузеће од јурисдикције тог суда за ратне злочине које почине њени држављани.

Лавров је истакао да МКС претендује на надлежност само над  Русијом , иако она није потписница Статута, док је режим у Кијеву добио „карт-бланш“.

Зашто је реч о селективној правди?

Шкундрић за Спутњик указује на кључне правне нијансе овог „случаја“:

„ Одредбе Римског статута које омогућавају одлагање примене односе се искључиво на ратне злочине. Украјина том резервом не може да одложи примену Статута за остала тешка кривична дела из надлежности МКС-а, од момента када њено приступање почне да производи правно дејство. И у том смислу јесте реч о некој врсти селективне правде“, истиче Шкундрић.

Он додаје да се надлежност Међународног кривичног суда заснива на два начина, по територијалном принципу , према месту извршења кривичног дела, или по персоналном принципу, према држављанству починиоца, без обзира на то где је дело извршено.

„Овом резервом Украјинци су на одређено време искључили могућност да се њихови држављани гоне за ратне злочине било где у свету. С друге стране, пошто Русија није чланица Римског статута, ако постоји сумња да је руски држављанин извршио ратни злочин на територији Украјине, МКС формално-правно успоставља надлежност. Тиме је створена ситуација у којој украјински држављани за ратне злочине привремено не могу одговарати , а руски могу “.

Правна рупа за украјинске злочине од 2014.

Шкундрић додаје да ново правно питање, о коме званичници Руске Федерације још нису говорили, отвара и украјинска ад хок изјава из 2014. године. Том изјавом је Кијев , и пре званичног чланства у Римском статуту, прихватио јурисдикцију Суда.

„Сада се поставља посебно питање, да ли та резерва у погледу искључења надлежности Суда над њеним држављанима за ратне злочине важи и у овом периоду од 2014. године, када су дали ад хок изјаву. Мислим да не би могла да важи, то значи да би МКС за тај међупериод теоријски могао да гони и украјинске држављане , јер изјава може да важи само убудуће. Дакле, практично Суд би могао да гони украјинске држављане и за евентуалне ратне злочине учињене у времену од када су дали ад хок изјаву“, открива Шкундрић.

Истраге искључиво против Руса

Прелазећи са правне теорије на праксу пред МКС-ом, Шкундрић потврђује да се у оквиру „ситуације у Украјини“ поступци воде искључиво против руских држављана , док није познато да је покренута било каква истрага против украјинских званичника или војника.

Најпознатији је случај скандалозне оптужнице Међународног кривичног суда против руског председника Владимира Путина , због наводне „незаконите депортације деце и за индивидуалну командну одговорност“.

„ Домет и делотворност тих поступака остају изузетно ограничени . Русија није чланица Римског статута, нити има обавезу да поступа по налозима МКС-а. Истовремено највиши руски званичници уживају имунитет према обичајном међународном праву“, подсећа наш саговорник.

Специјални Трибунал за Русију

Министар Лавров коментарисао је и планове о формирању „ Специјалног трибунала за злочин агресије против Украјине “ у оквиру Савета Европе као „псеудоправну авантуру Запада“.

Он је поручио да је кривац унапред одређен самим називом тела и нагласио да је апсурдно да Украјина, као страна у сукобу, буде суоснивач трибунала.

Коментаришући тврдњу министра Лаврова, да је Специјални трибунал за злочин агресије „празна љуштура“ створена мимо УН, Шкундрић објашњава да је реч о политичкој одлуци донетој у оквиру Савета Европе.

„Због тога што многе државе нису ратификовале амандмане о кривичном делу агресије унутар МКС-а, створен је посебан механизам како би се гонили руски државни и војни званичници. Реакција Русије је оправдана , чак се и у формалном називу тог трибунала помиње „агресија против Украјине“. Сам назив прејудицира да се акт агресије као противправни акт државе – догодио . Суду онда само остаје да утврди везу конкретног лица са тим актом и његову кривичну одговорност“, истиче.

Несавладива препрека – имунитет

Наш саговорник додаје да је, поред фактора неприсутности оптужених, кључна правна препрека за овај трибунал, материјално-правни имунитет , који по међународном праву уживају шеф државе, шеф владе и министар спољних послова.

„Једина суђења за злочине против мира , за данашњу агресију, одржана су у Нирнбергу и Токију после Другог светског рата, где је суђено свега двојици функционера са таквим имунитетом, Рибентропу и Тоџу. Ад хок трибунали за бившу Југославију и Руанду уопште нису имали надлежност за агресију. Злочин агресије је најспорније међународно кривично дело, усаглашено тек 2010. године, а ратификовало га је тек око 40 до 50 држава“, објашњава.

Реалност међународног поретка

Шкундрић подсећа да кључне светске и регионалне силе, САД, Русија, Кина, Индија, Иран и Израел, одбијају да приступе МКС-у, док поједине чланице попут Велике Британије и Француске не ратификују амандмане о агресији, чиме државе свесно чувају свој суверенитет.

„Чак и државе које јесу чланице Римског статута, попут Велике Британије и Француске, не признају његову надлежност у погледу кривичног дела агресије . Велике силе једноставно желе себи да оставе слободан простор у међународним односима, а да своје руководство и држављане не излажу могућности кривичног гоњења. То је једноставна реалност у којој ми сада живимо“, истиче Шкундрић.

Монголија показала домет Хага

Реалност је показала и да су налози Међународног кривичног суда у Хагу против највиших руских званичника у пракси неизводљиви . Покушаји политизације права ударили су у зид на самом терену. Хапшење председника Владимира Путина, наравно, није била опција током његове званичне посете Монголији, иако је та земља чланица МКС-а.

У државама које не признају овај суд такав сценарио је и формално и практично немогућ:

„Између држава чланица Римског статута и трећих држава важи вековно обичајно међународно право које гарантује имунитет шефу државе на страној територији. Због тога државе које нису потписнице Статута, али ни саме чланице у односу на треће земље, немају правну обавезу да крше обичајно право и поступају по налозима суда у Хагу“, закључује Шкундрић.