Вахе Давтјан: Време дигиталне колонизације
Идејни пројекат центра за чување података компаније Фајерберд у Јерменији (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/
CIVILNET)
Расправе о дигиталној колонизацији обично се фокусирају на податке, платформе и софтверске екосистеме. Данас вештачка интелигенција (AI) овој зависности додаје материјалну димензију. Рачунарски системи великих размера захтевају електричну енергију, мреже, земљиште, воду, хлађење и стабилну телекомуникациону повезаност.
Пројекти које америчка компанија „Фајерберд” (Firebird) спроводи у Јерменији и Казахстану пружају прилику да се ово питање сагледа на конкретним примерима. У оба случаја, земља домаћин обезбеђује локацију, напајање електричном енергијом и инжењерску инфраструктуру, док америчка компанија испоручује кључне технолошке компоненте. Резултати ових рачунарских операција доприносе развоју страних дигиталних економија, уместо домаћих.
Дигитална зависност
Истраживања о дигиталном колонијализму првобитно су се претежно фокусирала на податке. Ник Колдри и Улисес Мехијас [1] разматрали су прикупљање података као вид присвајања људског живота у служби нове фазе капитализма. Мајкл Квет је померио фокус на саму архитектуру дигиталног система – конкретно на хардвер, софтвер, мрежно повезивање и инфраструктуру којима првенствено управљају америчке технолошке корпорације [2].
Из ове перспективе, зависност не проистиче само из појединачних дигиталних услуга, већ је укорењена и у самим елементима који су кључни за функционисање привреде и система јавне управе.
Генеративна вештачка интелигенција учинила је ову зависност енергетски интензивном. NVIDIA користи концепт „фабрика вештачке интелигенције” да опише инфраструктуру која претвара електричну енергију, податке и рачунарски хардвер у дигиталне резултате, мерене обимом обрађених захтева [3]. Таква фабрика не захтева само акцелераторе, већ и капитал, повезаност, системе за хлађење, стручне инжењерске кадрове и стабилно тржиште за своје производе.
Смештање сервера у оквире националне јурисдикције само по себи не ствара технолошки суверенитет. Дата центар се може налазити на територији неке државе, трошити њену електричну енергију и користити њене мреже, а ипак остати део спољашњег технолошког система.
У овом чланку се дигитална колонизација путем вештачке интелигенције схвата управо као учвршћивање ове специфичне поделе рада: земља домаћин обезбеђује материјалну инфраструктуру, док спољни актер задржава контролу над кључним технологијама и примарним каналима за капитализацију резултата рачунарских процеса. Пројекти „Фајерберд” (Firebird) у Јерменији и Казахстану пружају прилику да се провери одрживост овог модела.
Цена рачунарства
Енергетски аспекти вештачке интелигенције већ су постали узрок унутрашњих сукоба у Сједињеним Државама. Према проценама Међународне агенције за енергетику, центри података су 2024. године потрошили приближно 415 милијарди kWh – односно 1,5 одсто укупне светске потрошње електричне енергије. До 2030. године, та цифра би могла да премаши 945 милијарди kWh [4]. Ово оптерећење је концентрисано у одређеним савезним државама и расте брже него што се могу активирати нови капацитети за производњу и пренос електричне енергије; стога је његов утицај на било који конкретан електроенергетски систем знатно већи од глобалног просечног удела потрошње центара података.
Савезна држава Вирџинија, у којој се налази највећа концентрација центара података на свету, пружа најупечатљивији пример. Према истраживању које су спровели лист The Washington Post и Школа за политику и управу „Шар” (Schar School of Policy and Government) при Универзитету Џорџ Мејсон, у пролеће 2026. године само 35 одсто испитаника било је спремно да пристане на изградњу новог центра података у свом суседству, што представља пад у односу на 69 одсто из 2023. године.
Педесет седам одсто испитаника сматрало је да ова индустрија негативно утиче на рачуне домаћинстава за електричну енергију. Две трећине су се залагале за укидање пореских олакшица. Званичници округа Принс Вилијам одбили су да подрже пројекат – комплекс који се простире на приближно 1.700 акера и обухвата на десетине објеката [5]. Спор је превазишао оквире забринутости за животну средину: јавна расправа се фокусирала на то ко ће сносити трошкове изградње нових комуналних мрежа и капацитета за производњу електричне енергије.
У Охају је спор решен применом приступа заснованог на тарифама. Канцеларија за заштиту потрошача упозорила је да прикључивање великих центара података захтева унапређење електроенергетске мреже, чији би се трошкови – према претходном моделу – могли превалити на све кориснике услуга.
Након јавних расправа, Комисија за јавне услуге Охаја је у јулу 2025. године одобрила посебну тарифу за нове објекте капацитета већег од 25 MW. Ови објекти су у обавези да плаћају најмање 85 процената свог уговореног капацитета током периода од дванаест година, чак и ако се испостави да је стварна потрошња мања [6]. Ризик од недовољног искоришћења капацитета пребачен је на инвеститоре пројеката.
Наведени примери илуструју политичку цену ширења инфраструктуре за вештачку интелигенцију. Питање модернизације електроенергетске мреже доспело је у жижу интересовања јавности и регулаторних тела: велики потрошач мора сам да сноси трошкове које проузрокује, уместо да их пребацује на домаћинства.
Ситуација је другачија када компаније шире своје пословање на страна тржишта.Земље које теже привлачењу инвестиција и приступу најсавременијим технологијама могу пристати да обезбеде земљиште, прикључке на мрежу, системе за хлађење и политичке гаранције, а да притом од инвеститора не захтевају одговарајуће обавезе. Наравно, то не значи да се ширење америчког дигиталног капитала у иностранству своди искључиво на механичко измештање непопуларних постројења изван граница Сједињених Држава.
Пооштравање услова на тржишту САД повећава вредност националних јурисдикција које су спремне да обезбеде инфраструктуру и гарантују повезаност. У овом сценарију, спољни клијент постаје главни корисник рачунарских капацитета, док ширење енергетске инфраструктуре остаје одговорност земље домаћина.
Јерменија и Казахстан представљају примере две варијанте овог аранжмана.
Јерменско чвориште
У августу 2026. године, прва фаза вештачке интелигенције у власништву америчке компаније Firebird покренута је у Раздану (област Котајк, Јерменија). Почетни комплекс, капацитета приближно 18 MW, био је опремљен са преко 6.000 NVIDIA Blackwell акцелератора.
Почетни трошкови пројекта процењени су на 500 милиона долара [7]. До краја 2027. године, Firebird планира да прошири своју инфраструктуру у Јерменији на 300 MW и преко 70.000 акцелератора из породица Blackwell и Rubin. NVIDIA је објавила намеру да инвестира у пројекат; капитал је претходно обезбедила америчка компанија CoreWeave [8].
Обим пројекта зависи од одлука америчког регулаторног тела за извоз (Бироа за индустрију и безбедност). У фебруару 2026. године, компанија „Фајерберд” (Firebird) објавила је да је добила дозволу за испоруку Јерменији додатних 41.000 акцелератора типа GB300.
Укупна вредност најављеног програма тада је процењена на четири милијарде долара [9]. Ово проширење је представљено током посете америчког потпредседника Џ. Д. Венса Јеревану у фебруару 2026. године. Посети је претходило потписивање меморандума о сарадњи Јерменије и САД у области вештачке интелигенције и полупроводника, потписаног у августу 2025. године. Повеља о стратешком партнерству из маја 2026. године посебно утврђује сарадњу у области безбедних ланаца снабдевања полупроводницима, контроле извоза и спречавања преусмеравања осетљивих технологија [10].
Технички гледано, влада САД није страна у овом пројекту. Међутим, америчка јурисдикција одређује приступ кључној опреми, а политичка подршка пројекту умањује ризике за приватни капитал. Без извозне дозволе, „Фајерберд” (Firebird) неће моћи да повећа обим пословања са почетне фазе на планирани капацитет. На крају, одлуке о обустављању ширења или ограничавању обима испорука доносиће се ван Јерменије.
Структура будуће потражње је веома индикативна: „Фајерберд” наводи да је постројење у Јерменији намењено задовољавању домаће потражње за рачунарским капацитетима за вештачку интелигенцију, а ипак је предвиђено да око 90 процената тих капацитета буде на располагању америчким компанијама које послују у региону [11]. Компанија Perplexity наведена је као један од првих клијената. Сходно томе, примарни производ погона у Раздану није намењен домаћој дигиталној економији, већ спољним клијентима. Дакле, Јерменија обезбеђује физичко окружење за производњу, док се технолошка платформа, „лављи део” потражње и главни продајни канали налазе ван њених граница.
Од посебног значаја је енергетски аспект пројекта. Јерменија је 2025. године произвела 10,01 милијарду kWh електричне енергије [12]. Континуирано оптерећење од 300 MW одговара количини од 2,63 милијарде kWh годишње, што чини више од четвртине укупне тренутне производње. Важно је нагласити да најављени капацитет постројења није исто што и његово константно оптерећење. Ипак, чак и при мањем оптерећењу, постројење би захтевало резервни капацитет, улагања у електроенергетску мрежу и загарантован извор производње енергије за покривање базног оптерећења.
Јерменија обезбеђује физичко окружење за производњу, док се технолошка платформа, „лављи део” потражње и главни продајни канали налазе ван њених граница
Јерменски премијер Никол Пашињан је 20. августа 2026. године признао да изградња центара података захтева преиспитивање дугорочних потреба земље за електричном енергијом, укључујући и питање изградње нове нуклеарне електране [13]. Убрзо након тога, допустио је могућност увоза електричне енергије из различитих земаља – укључујући Азербејџан – уколико се за тим укаже потреба, повезујући потрагу за додатним опцијама са улагањима у вештачку интелигенцију [14].
Овде није реч о прекограничној трговини електричном енергијом самој по себи, већ о чињеници да се константно оптерећење од више стотина мегавата од самог почетка ослања на политички рањив извор. Снабдевање из Азербејџана зависиће не само од цене и техничких капацитета преноса, већ и од стања односа између Јерменије и Азербејџана, где је ниво поверења и даље веома низак.
У том сценарију, енергетско снабдевање постројења зависило би не само од спољног добављача опреме, већ и од спољног извора електричне енергије. Такав аранжман није у потпуности разуман са становишта технолошке и енергетске безбедности републике. Све у свему, најављени параметри пројекта „Фајерберд” (Firebird) указују на потребу за успостављањем нових капацитета за производњу базне енергије у Јерменији – конкретно, нуклеарне електране.
Казахстанско чвориште
Пројекат у Казахстану показује сличан потенцијал технолошке зависности, иако заснован на другачијој ресурсној основи. У Екибастузу се формира „Долина центара података” – Data Center Valley – која се простире на око 1.400 хектара, са потенцијалом за проширење капацитета до 1 GW. Очекује се да ће прва фаза, капацитета 125 MW, почети са радом у првој половини 2027. године, након чега ће уследити друга фаза истог капацитета 2028. године [15].
Избор Екибастуза није био случајан: реч је о важном чворишту за производњу електричне енергије из угља у Казахстану, које се одликује великим термоелектранама и развијеном инфраструктуром електроенергетске мреже.
Према јавно доступним подацима, вредност програма достиже 10 милијарди долара. Ову цифру је прецизније посматрати као потенцијални обим споразума по завршетку развоја пројекта, а не као инвестициони програм који се тренутно реализује. Почетна фаза обухвата око пет милијарди долара, укључујући до милијарду долара које обезбеђује државна компанија „Казахтелеком” (Kazakhtelecom) за основну инфраструктуру.
Казахстанска страна обезбеђује напајање електричном енергијом, хлађење и повезивање, док „Фајерберд” (Firebird) финансира рачунарски хардвер и обезбеђује приступ NVIDIA акцелераторима [16]. Прецизна власничка структура и начин расподеле прихода још нису обелодањени. За Казахстан то значи да ће се државни ресурси – укључујући енергетске – заправо улагати у постројење чијим технолошким језгром управља амерички оператер.
Наравно, извоз производа заснованих на вештачкој интелигенцији може бити профитабилнији од извоза угља или електричне енергије, јер ствара потражњу за телекомуникацијама, инжењерским услугама и квалификованом радном снагом. Међутим, преовлађујући модел сарадње не мења специјализацију Казахстана за сировине, будући да главна економска рента, права интелектуалне својине и управљање поруџбинама остају ван земље.
Важно је напоменути да, иако Казахстан располаже знатно већом ресурсном базом од Јерменије, његов електроенергетски систем се последњих година такође суочава са одређеним несташицама. Године 2025. производња је износила 123,1 милијарду kWh, док је потрошња била 124,6 милијарди kWh. Влада очекује да ће тај јаз премостити до 2027. године, а до 2029. остварити вишак, и то путем пуштања у рад нових капацитета великих размера.
Званичне прогнозе већ узимају у обзир потребе енергетски захтевне инфраструктуре за вештачку интелигенцију [17]. Сходно томе, биће неопходно проширити енергетску базу како би се подржао погон за вештачку интелигенцију; штавише, потпуна реализација кластера гигаватних размера подразумеваће надметање за производне капацитете, мрежну инфраструктуру и водне ресурсе са индустријским сектором, урбаним срединама и другим потрошачима.
Неки закључци
Локације у Јерменији и Казахстану имају много заједничких карактеристика. Повезују их заједнички оператер, испорука NVIDIA акцелератора, ослањање на америчке прописе о извозу и оријентација ка иностраној потражњи. Да би овај систем функционисао, није неопходно да Вашингтон буде власник тих центара података.
Компанија Firebird управља пројектима, NVIDIA обезбеђује кључни хардвер, амерички извозни режим одређује приступ акцелераторима, док националне владе обезбеђују земљиште, напајање електричном енергијом и – што је најважније – политичке гаранције. На пример, према писању листа The Wall Street Journal, о могућности повећања испорука компаније NVIDIA разговарало се у контексту јерменско-азербејџанског мировног процеса [18]. Чак и без извођења закључка о директној узрочно-последичној вези, сама та чињеница указује на употребу извозне дозволе као спољнополитичког инструмента.
Биће неопходно проширити енергетску базу како би се подржао погон за вештачку интелигенцију
На тај начин се Јерменија и Казахстан, као чланице Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), постепено интегришу у амерички технолошки ланац. Управо у оквиру ове конфигурације дигитални колонијализам поприма инфраструктурни карактер.
Национална територија и енергетске мреже користе се за генерисање рачунарске снаге, док контрола над технолошким језгром – акцелераторима, софтверским окружењем и спољном потражњом – остаје у рукама америчких компанија и регулатора. Уколико Јерменија и Казахстан не обезбеде приступ делу ових капацитета и удео у приходима, те „фабрике вештачке интелигенције” радиће првенствено у корист спољне дигиталне економије.
Вахе Давтјан је доктор политичких наука, професор, водећи истраживач у Центру за кавкаске студије Института за Кину и савремену Азију (Руска академија наука) и водећи истраживач у Центру за примењену аналитику међународних и регионалних процеса Јужног федералног универзитета.
УПУТНИЦЕ:
[1] Couldry N., Mejias U.A. Making Data Colonialism Liveable: How Might Data’s Social Order Be Regulated? // Internet Policy Review. 2019. Vol. 8. No. 2. URL: https://doi.org/10.14763/2019.2.1411 (датум приступа: 13.09.2026).
[2] Kwet M. Digital Colonialism: US Empire and the New Imperialism in the Global South // Race & Class. 2019. Vol. 60. No. 4. P. 3–26.
[3] What Is an AI Factory? // NVIDIA. URL: https://www.nvidia.com/en-us/glossary/ai-factory/ (датум приступа: 13.09.2026).
[4] Energy and AI. Executive Summary // International Energy Agency. 2025. URL: https://www.iea.org/reports/energy-and-ai/executive-summary (датум приступа: 13.09.2026).
[5] Halper E., Clement S., Daniels O., Gibson I. In This U.S. Hot Spot for Data Centers, Voters Have Turned Against Them // The Washington Post. 15.04.2026. URL: https://www.washingtonpost.com/business/2026/04/15/data-centers-poll-virginia/ (датум приступа: 13.09.2026).
[6] Quick Facts: Data Centers in Ohio // Ohio Consumers’ Counsel. URL: https://www.occ.ohio.gov/factsheet/quick-facts-data-centers-ohio (датум приступа: 13.09.2026); Data Center Costs, Case No. 24-0508-EL-ATA // Ohio Consumers’ Counsel. URL: https://www.occ.ohio.gov/content/data-center-costs-24-0508-el-ata (датум приступа: 13.09.2026).
[7] Firebird’s AI Megaproject Enters Final Stage of Phase One Construction // Firebird. 05.06.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-megaproject.html (датум приступа: 13.09.2026).
[8] Firebird Launches Armenia’s Largest AI Factory Powered by NVIDIA Blackwell and Rubin Platforms // NVIDIA. 08.08.2026. URL: https://blogs.nvidia.com/blog/firebird-ai-factory-armenia-blackwell-rubin-dsx/ (датум приступа: 13.09.2026); Firebird Grand Opening // Firebird. 08.08.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-firebird-grand-opening.html (датум приступа: 13.09.2026).
[9] Firebird Secures U.S. Export License for 41,000 Additional NVIDIA GB300 GPUs // Firebird. 10.02.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-phase2.html (датум приступа: 13.09.2026).
[10] Armenia and United States Sign Memoranda of Understanding // Prime Minister of the Republic of Armenia. 29.08.2025. URL: https://www.primeminister.am/en/press-release/item/2025/08/29/Nikol-Pashinyan-memorandum-08-08-2025/ (датум приступа: 13.09.2026); Charter on Strategic Partnership between the Republic of Armenia and the United States of America // U.S. Embassy in Armenia. URL: https://am.usembassy.gov/charter-on-strategic-partnership-between-the-united-states-of-america-and-the-republic-of-armenia/ (датум приступа: 13.09.2026).
[11] Firebird: AI Factories for the New Industrial Revolution // Firebird. URL: https://www.firebird.ai/ (датум приступа: 13.09.2026).
[12] Electricity Production, Time Series // Statistical Committee of the Republic of Armenia. URL: https://armstat.am/en/?id=02004&nid=12 (датум приступа: 13.09.2026).
[13] Пашињан: Потрошња енергије центара за вештачку интелигенцију у Јерменији подстиче ново сагледавање питања нуклеарних електрана. // Sputnik Армения. 20.08.2026. URL: https://am.sputniknews.ru/20260820/pashinyan-energopotreblenie-tsentrov-ii-v-armenii-zastavlyaet-po-novomu-vzglyanut-na-temu-aes-105931283.html (датум приступа: 13.09.2026).[14] Јерменија разматра могућност увоза електричне енергије из Азербејџана – Пашињан // АРКА. 27.08.2026. URL: https://arka.am/news/economy/armeniya-rassmatrivaet-vozmozhnost-importa-elektroenergii-iz-azerbaydzhana-pashinyan/ (датум приступа: 13.09.2026).
[15] Kazakhstan Building 125-MW Data Center in Ekibastuz with Firebird and NVIDIA // Interfax. 26.06.2026. URL: https://interfax.com/newsroom/top-stories/118238/ (датум приступа: 13.09.2026); Firebird and Kazakhstan Announce Strategic Agreements to Build National AI Infrastructure // Firebird. 15.06.2026. URL: https://www.firebird.ai/news-kazakhstan.html (датум приступа: 13.09.2026).
[16] AI’s New Great Game in the Caspian: Firebird Rises in Armenia and Kazakhstan // Caspian Policy Center. 2026. URL: https://www.caspianpolicy.org/research/armenia/ais-new-great-game-in-the-caspian-firebird-rises-in-armenia-and-kazakhstan (датум приступа: 13.09.2026).
[17] Енергетски систем Казахстана ће до 2029. године остварити вишак капацитета // Званични информативни ресурс премијера Републике Казахстан. 01.07.2026. URL: https://primeminister.kz/ru/news/energosistema-kazaxstana-vyidet-na-proficit-moshhnosti-k-2029-godu-31585 (датум приступа: 13.09.2026).
[18] U.S. Used Promise of Nvidia Chips to Broker Armenia-Azerbaijan Peace Deal // The Wall Street Journal. 04.09.2026. URL: https://www.wsj.com/world/u-s-used-promise-of-nvidia-chips-to-broker-armenia-azerbaijan-peace-deal-b6c7cb6e (датум приступа: 13.09.2026).
Наслов и опрема текста: Нови Стандард
Извор: globalaffairs.ru
Превод: Желидраг Никчевић/Нови Стандард
Насловна фотографија: Идејни пројекат центра за чување података компаније Фајерберд у Јерменији (Фото: Снимак екрана/Јутјуб/CIVILNET)
