Алексеј Чадајев: РАЗМИСЛИ, ПА УРАДИ

Кренимо, ипак, од једноставног ка сложенијем.

Уочи Првог светског рата, дошло је до познатог спора између премијера Коковцова (Столипиновог наследника) и министра војног Сухомлинова. На свакој седници владе, Коковцов је понављао чувену изреку која се приписује маршалу Тривулцију (а касније и Наполеону III): „За рат су потребне три ствари: прво – новац, друго – новац и треће – новац.” Сухомлинов је, међутим, узвраћао да је новац свакако добра ствар, али да није нарочито користан за пуцање из топова, збрињавање рањеника или превоз залиха – имајући у виду да, у условима предратне мобилизације или самих борбених дејстава, новац нема увек исту вредност као у мирнодопско време: Тржиште се мења тако да, чак и кад располажете средствима, не можете одмах купити управо оно што вам је потребно – или бар не брзо.

Шјам Санкар – сада пуковник Пентагона, а у то време високи руководилац у калифорнијском сектору великих технолошких компанија – иде корак даље у свом познатом извештају о узроцима кризе са којом се суочава америчка одбрамбена индустрија: он закључује да су у савременим војним сукобима – нарочито оним који дуже трају – производни капацитети важнији од залиха. Колико год те залихе биле обимне, оне се на крају ипак потроше, а нагло повећање производње када је рат већ у току, по правилу, није могуће.

Може се направити и корак даље: када је рат праћен технолошком трком, ни сами не знате сасвим прецизно шта – и у којој количини – морате да произведете и испоручите војсци за шест месеци или годину дана. Ипак, морате бити спремни да то произведете у захтеваном обиму и по цени коју земља може да поднесе. Ту је реч како о поседовању неопходних производних капацитета, тако и о степену њихове прилагодљивости квантитативним и квалитативним променама у поруџбинама.

Притом се то не односи увек на наоружање у ужем смислу. Ко би 2022. године претпоставио да ће се међу веома траженим добрима наћи… мреже – и то не само маскирне, већ и оне сасвим обичне, од најлонских рибарских мрежа до жичаних ограда? Или, на пример, кућни електро-генератори. Или – што је сложенији пример – компактна постројења за хидротретман бензина ради уклањања сумпорних нечистоћа, чиме се омогућава унапређење горива са стандарда Еуро-2 на бар Еуро-3.

Да ли су такве технологије постојале? Наравно да јесу. Да ли су постојали такви производни капацитети? Да – можда у малом броју, али су постојали и постоје и данас. Да ли је њихова производња успешно повећана како би се одговорило на новонастале несташице? Не. Шта је недостајало? Способност да се предвиде промене у потражњи, условљене изменама у чисто војним технологијама које су користиле зараћене стране – и да се поступи у складу са том логиком.

На пример, да смо још 2022. године уложили у опрему за „тиксомолдинг” (thixomolding) легура магнезијума – што тешко да представља врхунску технологију, будући да смо то радили у земљи још током 2010-их – оквир сваке KVN беспилотне летелице био би за неколико стотина грама лакши и чвршћи од тренутног, израђеног од фибергласа, а уз то и јефтинији. Сад помножите тих неколико стотина грама са, рецимо, милион летелица – и узмите у обзир утицај на долет, укупну „масу плотуна” или оних додатних око 50.000 летелица које су се могле произвести захваљујући овим уштедама. Уместо тога, покренули смо огроман национални пројекат „UAS” — вредан готово билион рубаља – у оквиру којег је петина буџета утрошена на набавку домаћих дронова (произведених у оквиру програма замене увоза) за потребе цивилних државних служби; ти дронови су склапани од кинеских компоненти, а већина њих је застарела и пре него што је икада полетела.

Не тврдим овде да су само начелници деловали по принципу „прво уради, па тек онда размишљај”. Оно што се дешава на врху, дешава се и на дну. И сами смо прешли са 3Д штампе на бризгање пластике за калемове који се користе у тим истим KVN уређајима тек пуну годину (!) након што су масовне испоруке већ почеле – иако је за израду штампаног калема потребно пола дана и он је крхак, док се ливени израђује за 15 секунди и вишеструко је чвршћи, а да не говоримо о разлици у трошковима производње.

Поента је у томе да су за ратне напоре у овом тренутку потребне три ствари: прво – памет, друго – памет и треће – памет.

(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)