Варуфакис о Србији: Будите близу ЕУ, али не улазите

Јанис Варуфакис (Фото: РТС)

На питање зашто мисли да Србија не треба да буде чланица ЕУ, Варуфакис је одговорио: „Будите што ближе улазним вратима, али не улазите, јер кад прихватите евро, то ће бити крај ваше економске политике. Нећете више моћи да уредите систем како хоћете“

Јанис Варуфакис, бивши грчки министар финансија, одржао је 10. септембра, предавање у Београду на конференцији коју је организовала компанија „Виза“, а којој су присуствовали овдашњи банкари и представници финансијског сектора

Предавање у конгресној сали Хотела „Сент Риџис“ је почео реторичким питањем шта је данас најважнија вест у светским медијима.

„Шта год да отворите, Волстрит журнал, Вашингтон пост, главно питање је да ли Америка улази у кризу јавног дуга, хоће ли банкротирати, да ли је то нова Грчка“, иронично се насмејао Варуфакис.

А онда је на то рекао: „Одговор је не. Зато што америчка економија има способност рециклирања. Систем је тако направљен да храни сам себе, да Америка не може да банкротира. То је свет у коме живимо.“

Рециклирање Америке

Тај систем, како каже, није успостављен 1944. године у Бретон Вудсу, када је практично постављен доларски уместо златног стандарда, већ се то догодило почетком седамдесетих година прошлог века, када је Америка била у сличној ситуацију пред кризом дуга.

„Овај систем створен је у време када је председник био Ричард Никсон. Он је развио механизам због кога је данас ирелевантно питање да ли ће Америка банкротирати. Те 1971. године Америка је имала велики буџетски дефицит и била је пред кризом дуга. Хенри Кисинџер, у то време саветник за националну безбедност, питао се како да Америка одржи своју доминацију. Одговор му је дао тада млади Пол Вокер, који је касније постао познат као шеф ФЕД-а, који је смањио инфлацију, али је успут разбио и Југославију“, рекао је Варуфакис, мислећи вероватно на дужничку кризу у коју је Југославија упала осамдесетих због раста камата које је Вокер подигао.

Онда је публици у Београду испричао на којој идеји је тада млади Пол Вокер изградио финансијски систем у коме данас живимо.

„Његова идеја је била да се задужена Америка још више задужи, да још више повећа јавни дуг, али да натера капиталисте широм света да то плате“, објаснио је Варуфакис. Америка је, наиме, у том тренутку имала спољно-трговински дефицит са светом, а Вокерова идеја била је да од земаља које имају плус у спољнотрговинској размени САД покупи вишкове.

„Тако су настали амерички близанци дефицити: минус у спољној трговини и мањак у буџету. Немачки ‘Мерцедес’ је дошао у Калифорнију, добио доларе, али је те доларе вратио назад и уложио у Волстрит. Волстрит је онда финансирао буџетски дефицит тако што је куповао државне дужничке папире и одржавао дуг. Али, улагао је и у некретнине. И то је свет у коме данас живимо, свет у коме Америка има способност да се рециклира“, објаснио је Варуфакис.

Говорио је Варуфакис и о томе шта се у међувремену догодило са Европом, са Европском унијом, која је имала развијену традиционалну индустрију и која је и настала као заједница произвођача угља и челика.

„Било је то класично картелско удруживање“, нашалио се Варуфакис, али је његова поента заправо била да је Европа имала јаку и развијену индустрију, али се измештањем своје производње у Америку практично деиндустријализовала и пристала да буде песак на коме се држи амерички финансијски систем. „Европа је као зец улетела у америчку замку“, рекао је Варуфакис.

Затим је навео да се том и таквом систему у међувремену догодио колапс, а да је Волстрит преживео тако што је од 2008. до корона кризе 2020. године наштампано 36.000 милијарди долара. Те милијарде су уложене у „big tech“, највеће, најмоћније и најутицајније технолошке компаније на свету, и у „клауд капитализам“, како га он назива.

„У Америци нема много стварне, производне економије, ‘биг тек’ доминира. Међутим, истовремено са америчким штампањем пара широм света спроводиле су се мере штедње. Ми у Грчкој смо шампиони штедње“, рекао је Варуфакис.

Док је Европа деинвестирала, додао је, неки други су производили. „Кина је то радила. Зато данас може да произведе аутомобил који је јефтинији и бољи од ‘фолксвагена’. Нова генијална идеја за раст европске привреде сада је улагање у наоружање. У Европи су луди за растом наменске индустрије. Па је и ‘Фолскваген’ своје производне погоне уступио ‘Рајнметалу’“, рекао је Варуфакис.

Преговори о грчком дугу

Пред београдским банкарима Варуфакис се пристеио и преговора о грчком дугу, након што је Сириза добила изборе у Грчкој 2015. године.

„Када сам отишао на прве преговоре у Брисел, речено ми је: ‘Имамо времена’. Питао сам колико. ’11 до 23 дана’, био је одговор. Толико је дана Грчку делило од банкрота. И знате шта су ми предложили као генијално решење? Да унапред наплатимо 100 одсто годишњег пореза предузетницима. ‘Да уништим једини здрави део грчке економије?’, питао сам. ‘Ја сам добио политички мандат да то не радим.’ Онда је Волганг Шојбле, немачки министар финансија, лупио шаком о сто и рекао: ‘Због изборне воље у Грчкој нећемо мењати економски систем Европске уније’“, испричао је Варуфакис.

Препричао је и разговор са Лари Смерсом, некадашњим америчким министром финансија.

„Када смо се састали рекао ми је: ‘Јанис, пре него што почнемо разговор, занима ме да ли си инсајдер или аутсајдер? Да ли си од оних којима је стало до истине или остајеш у нашем кругу поверења?’“

Из публике је добио питање шта је одговорио Ларију Самерсу.

„Рекао сам му да сам у кругу поверења, али чим видим да је то на штету грчког народа, излазим. Изашао сам после 60 дана“, одговорио је Варуфакис.

„Можда се вама овде чини да је Доналд Трамп идиот“, наставио је. „Можда и јесте, али људи око њега сигурно нису. Ако пажљиво слушате шта говори Скот Бесент, секретар Трезора Сједињених Америчких Држава, видећете да Доналд Трамп данас ради исто што је радио и Ричард Никсон – одржава у животу финансијски систем који се саморециклира и који омогућава Америци да има близанце дефиците и да купи туђе вишкове“, рекао је Варуфакис.

Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, питао је Варуфакиса зашто мисли да Србија не треба да буде чланица ЕУ, нарочито с обзиром на чињеницу да је две трећине нашег извоза усмерено на европско тржиште, а да из Европе у Србију долази капитал.

„Будите што ближе улазним вратима, али не улазите“, одговорио је Варуфакис. „Јер кад прихватите евро, то ће бити крај ваше економске политике. Нећете више моћи да уредите систем како хоћете.“

„Шта онда да радимо? Да будемо део Европске економске заједнице?“, питао је Петровић. „Зашто да не“, рекао је Варуфакис и раширио руке.

Пре него што је сишао са бине, уз аплауз публике у конгресној сали Хотела „Сент Риџис“, Јанис Варуфакис је окупљенима рекао како је први пут у Београду био 1969. године. Из Атине је с родитељима тада дошао возом.

„Југославија је тада била и слободнија и развијенија од Грчке“, сетно се присетио.

Насловна фотографија: Ale_Mi on depositphotos