ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: УСКОРО ВАС НЕЋЕ БИТИ – ОБЕЋАЊА ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

др Владимир Димитријевић

БИЛО ЈЕ НАПИСАНО

Кад год су ме питали зашто читам тако много књига, и да ли ми је то потребно, знао сам одговор – у књигама све пише, ако има читалаца. Ако ништа друго, бар се нећемо ишчуђавати кад се ствари десе.

Вест коју ћемо анализирати наговестио је немачски философ Гинтер Андерс у свом делу „Застарелост човека“, објављеном 1956, чији је други том објављен 1980, под насловом „Свет као фантом и матрица“.  Главна теза је да је човек постао „застарео“ у односу на технологију коју је сам створио. Наша способност да произведемо машине и оружја далеко је надмашила нашу способност да замислимо, емотивно прерадимо и преузмемо моралну одговорност за последице њиховог коришћења.

Све почиње од „прометејског стида“. То је стид који савремени човек осећа пред савршенством сопствених производа.Човек види себе као несавршеног, рођеног (а не направљеног), подложног грешкама, старењу и болестима. Насупрот томе, машине су беспрекорне, заменљиве и ефикасне. Човек жели да се изједначи са машином, чиме почиње процес самопостварења, претварања себе у предмет. Андерс у првом тому (анализирајући тадашњи радио и телевизију) објашњава како медији мењају наш доживљај стварности. Догађаји који нам се сервирају преко екрана нису ни потпуно стварни ни потпуно лажни: то су „фантоми“. Почињемо да живимо у свету утвара. Уместо да медији извештавају о свету, свет почиње да се обликује према потребама медија. Догађаји се дешавају зато да би били емитовани. Масовни медији претварају људе у усамљене потрошаче који седе код куће, изоловани једни од других, при чему сви „конзумирају“ исти садржај. Андерс уводи појам супралиминалног (оно што је превелико да бисмо га разумели). Док сублиминално означава оно што је превише ситно за свест, супралиминално је превелико. Човек може да направи хидрогенску бомбу која може да уништи човечанство, али људска психа није у стању да истински замисли смрт милиона људи одједном. Због високе поделе рада у технолошком систему, појединац који притисне дугме или произведе део за бомбу не осећа кривицу, јер обавља само мали, технички задатак. Морални компас је потпуно искључен из технолошког процеса.

И тако смо дошли до вештачке интелигенције.

ВЕСТ КАО ТАКВА

Новинар „Вол стрит џорнала“, Амрит Рамкумар, 8. септемра 2026. године нас је обавестио да је један истраживач компаније Anthropic напустио индустрију вештачке интелигенције због страха да ова лабораторија и њени конкуренти журе да направе системе које неће бити у стању да контролишу.  Тај човек се зове Џејкоб Коксон, истраживач специјализован за обучавање нових AI модела који постају „паметнији“ јер скупљају огромне количине података. Он више не жели да учествује у општој трци индустрије за изградњу AI система способних да сами себе усавршавају. Јер такви системи могли да се отргну контроли и униште човечанство.

Млади Британац, математичар, вели да нам је дошао крај:„На путу смо ка многим од најекстремнијих сценарија, према којима би већ до краја следеће године ствари могле да измакну контроли“.

Вест каже:“Коксон је рекао да је раније ове године напустио OpenAI како би прешао у Anthropic, јер је ова компанија позната по напорима које улаже у безбедност својих модела. Међутим, иако је закључио да Anthropic своје напоре у области безбедности схвата озбиљно, сада верује да ниједна компанија не може одговорно да развија вештачку интелигенцију која је способна да надмаши људе у широком спектру задатака, што се понекад назива вештачком општом интелигенцијом, без интервенције државе или координисаног успоравања развоја у читавој индустрији. Недавни хакерски напади које су извели модели компанија OpenAI и Anthropic, од којих су неки функционисали у виду сарадничких „ројева“ AI агената, показали су како системи вештачке интелигенције могу да усвоје злонамерне циљеве и покушају да их сакрију од људи. Коксон страхује да би, када такви системи почну сами себе да усавршавају, могли да напредују до те мере да почну да одбијају људске наредбе.“

И тако даље.

УЗБУЊИВАЧИ НАС ЗБУЊУЈУ

Опет мало исте вести:“Лидери индустрије упозоравају да недавни сајбер напади представљају наговештај онога што би могло да уследи. OpenAI је прошле недеље новинарима саопштио да његов најновији модел представља вештачку општу интелигенцију и велики искорак у погледу способности AI система. „Мислим да ће неке ствари у области сајбер безбедности кренути веома лоше уколико људи не реагују крајње хитно“, рекао је извршни директор OpenAI-ја Сем Алтман званичницима Групе 20 прошле недеље, на самиту у Северној Каролини. „Ово је тренутак који захтева крајњи опрез. Забринут сам зато што нико није спреман за последице наставка брзог раста машинске интелигенције“, написао је у недељу главни научник OpenAI-ја Јакуб Пахоцки у тексту на блогу, у којем се залаже за координисано успоравање развоја у читавој индустрији и интервенцију државе.“

Лидери – „узбуњивачи“ ( као што је власник „Антропика“ ) раде оно што не смеју, хитају ка ВИ циљевима који значе смрт човечанства, али, сасвим „савесно“, позивају владе широм света да се „суоче са опасношћу“. „Ми пуцамо из свих оружја, а ви тражите заклон“ – тако би могао би да гласи њихов мото.

А не гласи. Они су, као сваки прави Англоамериканац, хуманисти – прво побију Индијанце, а онда снимају тужне филмове о њима. Како су били добри ти Индијанци, али, авај, више их нема…

УЗАЛУДНИ ПОКУШАЈИ

Из вести сазнајемо и ово:“Сенатор Берни Сандерс, независни сенатор из Вермонта, и конгресмен Грег Касар, демократа из Тексаса, прогресивни политичари који су међу малобројним законодавцима који предлажу увођење заштитних механизама за вештачку интелигенцију, прошле недеље су представили законски предлог којим би се трајно забранила суперинтелигенција и паузирао развој нових модела све док регулаторно тело за ову индустрију не успостави нова правила.“

Наравно, Сандерс и слични њему су само ликови који забављају челнике моћних компанија за наметање технофашизма. Вероватно им се гласно смеју када су заједно… И када су сами, наравно.

Ко ће да верује „маторој будали“, Сандерсу, кога и онако проглавашају за комунисту који је против здравог капитализма без граница?

ЈОШ ВЕСТИ

Читамо даље:“Коксон одлази из Anthropica у тренутку када се компанија припрема за иницијалну јавну понуду акција, за коју се очекује да ће бити једна од највећих у историји. Компанија настоји да достигне процену вредности од два билиона долара и приликом привлачења инвеститора посебно наглашава одговоран развој технологије.

Амодеи и други руководиоци Anthropica повремено су улазили у сукоб са Трамповом администрацијом и другим руководиоцима технолошких компанија због пракси за које сматрају да не дају довољан приоритет безбедности вештачке интелигенције. Anthropic користи посебан Slack канал за запослене на којем се воде расправе о изузетно моћним способностима њихових модела, рекао је Коксон. По његовим речима, сама чињеница да се такве расправе воде на том месту показује колики утицај AI компаније имају на правац развоја читаве индустрије. „Помало је сулудо што све то мора да се одвија на MacBook рачунарима неколицине инжењера који живе у Сан Франциску, уместо у неком бункеру у пустињи, као што је било у време Пројекта Менхетн“, рекао је Коксон.“

Тако је то. Развијамо нуклеарну бомбу, бацићемо је, па ћемо после да се кајемо. И да снимимо потресан холивудски филм о нашем покајању. Као што је онај о Опенхајмеру.

Иначе, и о овоме се могло читати у циклусу романа „Дина“ Френка Херберта. То је, некад, била научна фантастика. Када су машине освојиле свет, вели Херберт, почео је Батлeријски џихад. Тада је човeчанство јe уништило свe обликe „машина којe мислe” (вeштачку интeлигeнцију, напрeднe рачунарe и роботe), ослобађајући сe њиховe доминацијe и зависности од њих. И донета је нова заповест:“Не прави машину која умом личи на човека“.

ЖАК ЕЛИЛ

Све се то могло прочитати. Читали смо Андерса, а читали смо и Жака Елила, који је своју књигу „Техника или Улог века“ –  има је у пдф формату на интернету – објавио 1954. године. И он је све предвидео.

За Елила, техника није само скуп машина и уређаја, већ свеукупност рационално разрађених метода које у свакој области људске активности поседују апсолутну ефикасност. Другим речима, техника је ментални склоп и систем који тражи „једини најбољи начин” да се нешто уради, замењујући спонтаност и људскост хладном прорачунатошћу. Елил објашњава да је модерна техника развила сопствене особине које је чине независном од људске воље. Техника се развија по сопственим законима. Она не мари за морал, религију или политику. Ако је нешто технички могуће изводљиво, то ће бити и учињено, без обзира на етичке последице.

Све технике су међусобно повезане. Не можете прихватити само „добре” стране технологије (нпр. медицину), а одбацити „лоше” (нпр. Загађење природе или тоталитарну контролу), јер оне потичу из истог рационалног система.

Техника одавно није резервисана само за индустрију. Она прожима економију, државну администрацију, образовање, па чак и психологију, култруру, забаву. Техника напредује аутоматски. Сваки технички проблем решава се увођењем нове технике, чиме се ствара зачарани круг (тзв. поступак „копања нове рупе да би се затрпала стара”).

ПОБЕДА ТЕХНИКЕ

Техника у потпуности замењује природно окружење вештачким (техничким) миљеом. Човек губи непосредан додир са природом и постаје прилагођен машини, а не обрнуто. Ефикасност постаје врховна вредност. Људске одлуке које нису ефикасне бивају одстрањене. Слобода се своди на избор између неколико технички понуђених могућности, док је стварна аутономија уништена.

Држава постаје џиновски апарат којим управљају технократе и бирократе. Политика се ослања на пропаганду како би психолошки прилагодила људе систему. Демократија постаје привид јер технократске одлуке не трпе расправу, јер захтевају стручност. И зато се морају бити беспоговорно извршаване.

Покушаји да се техника „хуманизује” (кроз психологију рада, менаџмент, „здрав живот“) служе само да лакше поднесемо систем.Човек не мења систем, већ мења себе да би био функционалнији шраф у том систему. Мој пријатељ и мислилац технике, Десимир Ћировић, би, у кључу „Алан Форда“, рекао:“Издржите још мало јер нећете још дуго“.

Елил је био песимиста у погледу политичких решења, јер је сматрао да свака политичка револуција на крају само преузме и усаврши технички апарат. Једини излаз који је видео јесте унутрашња, духовна и морална револуција појединца. То је свестан пристанак човека да не уради све оно што је технолошки способан да уради. То подразумева систематско одбијање да се тежи моћи, неограниченом расту, ефикасности и потрошњи. Само кроз свесно одбијање техничког императива и кроз десакрализацију технологије, човек може поново открити своју слободу.

Или, како је то приказао Толкин у „Господару прстенова“, Сауронов прстен моћи нико не може употребити на добро. Он мора бити уништен.

Али, ко ће то да уради у свету у коме живимо?

Остаје нам само „песимистички конзервативизам“, који је дефинисао Борислав Пекић као одговор на питање шта је боље за нас – левица, десница или центар. Ево златних речи:“Кад пут води у амбис, свеједно је идете ли њиме средином, левом или десном страном. Једино практично питање је брзина. Не морамо баш трчати.“