Сахрана генерала покренула лудило: Европа и регион не могу да верују да Срби нису – поклекли

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Ми ћемо да сахрањујемо наше хероје како ми хоћемо. Уз све војне почасти сахрањен је генерал Ратко Младић, јер српски народ сматра да је тако заслужио, с обзиром на његову историјску улогу коју је имао у одбрани српског народа и стварању српске државе западно од Дрине. Не треба уопште да нас занима шта регион или Европа мисле о томе.

Овако историчар Александар Раковић коментарише лавину негативних, а неретко и морбидних, коментара који непрекидно пристижу из Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине, али и Европске уније.

Хрватска , која је недавно на државној церемонији и уз све почасти свечано сахранила ексхумирана тела 500 усташких војника убијених у Другом светском рату на тлу Словеније, данима не престаје да са самододељене моралне висине коментарише сахрану Ратка Младића. Држави која је прогласила тродневну жалост након сахране Фрања Туђмана, на највишем државном нивоу, смета како Република Србија сахрањује своје генерале. Из земље у којој пола милиона људи на концерту урличе усташке пароле о клању и логорима непрекидно стижу изјаве људи који православну сахрану називају ,,највећим фашистичким скупом у новијој историји“.

Из Федерације Босне и Херцеговине непрекидно слушамо жалопојке и тужбалице о ,,монструозности“ и за њих непојмљивом чину сахране човека којег је Хашки трибунал оптужио и осудио. Чак је и министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић најавио повлачење нижег дипломатског особља из амбасаде у Србији. Међутим, изгледа да Сарајево не признаје баш у потпуности ни хашке пресуде, ни сопствено виђење правде, будући да су пресуђеног ратног злочинца, коме је такође Хаг судио, свечано сахранили. Расим Делић, чији су војници одсецали српске главе да са њима играју фудбал, који је довео муслиманске јединице из земаља Блиског и Средњег истока, формирао одред Ел Муџахедин и придружио га 3. корпусу злочиначке Армије БиХ, сахрањен је на највишем државном нивоу – упркос хашкој пресуди.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта оштро су критиковали сахрану Младићу, док је портпарол ЕУ рекао да се испраћај генерала коси са вредностима ЕУ, те да у њој за тако нешто, односно нас, нема места. Данима се говори о „сахрани европског пута Србије“, а кроз изјаве у којима се дебело изражава забринутост, чак и више него кад украјински дронови гађају руску децу, или израелске ракете палестинску, провејава јак осећај згрожености „цивилизоване Европе“ над некаквом „дивљачком“ Србијом, каквом покушавају већ неколико деценија да нас представе.

Ипак, генерал Ратко Младић је у понедељак 7. септембра достојно сахрањен тамо где је желео, а српски народ га је на вечни починак испратио како доликује . Србија је поново учинила оно што је сматрала исправним, читав западни свет са својим регионалним сателитима јој то поново замера и све је као и обично, баш онако како треба и мора да буде.

Не занима нас туђе мишљење

Историчар Александар Раковић каже да је оно шта долази из Загреба, Сарајева или Брисела сасвим логично, с обзиром на то да су сви заједно били на истој страни и насупрот нама у ратовима деведесетих.

С обзиром на то да су Загреб и Сарајево извршили агресију на Југославију и разбили нашу државу, да је агресију извршио и НАТО, односно Западна Европа и Северна Америка, да су нам уз то уводили санкције и на све остале начине притискали нашу земљу, јасно је да смо се налазили на две различите стране, а да се то, нажалост, и данас наставља, рекао је Раковић за Спутњик.

Они тумаче ратну прошлост деведесетих на југословенском простору како они мисле да треба, а ми ћемо да тумачимо како ми мислимо да треба и уопште не треба да водимо рачуна о томе да ли ћемо неког од њих да испровоцирамо , па да нам они испостављају неке нове уцене, ултиматуме или захтеве, каже наш саговорник. Шта год да раде, то је њихов проблем, подвлачи он.

Започели рат па сад упиру прстом

Логично је да се Загреб, Сарајево и Брисел подржавају и даље, будући да код њих постоји исти наратив о Србима као кривцима за распад Југославије, као и за све остало што је произишло из тога, каже Раковић.

То је перверзија заправо, јер су једино Срби у свим својим парламентима – и у Београду, и у Подгорици, и на Палама, и у Книну – доносили одлуке у свим српским земљама да се Југославија сачува. Данас сведочимо лудилу када неко говори да су Срби разбили Југославију, јер су је заправо разбили сепаратисти у Словенији, Хрватској и Босни својим референдумом. Само то је довољно да се уверимо колико је њихово виђење искривљено, перверзно, колико је гротескно и бедно.

У складу с тим фалсификовањем квази-истине долази и тумачење око лика и дела Ратка Младића, објашњава Раковић. О ужареној атмосфери у „комшијским“ медијама сведочи и лично, јер каже да приликом његовог гостовања на једној локалној телевизији нису били у стању да му оповргну став аргументима, већ су прибегавали личним дисквалификацијама.

Ратко Младић је сахрањен са свим војним почастима које је заслужио. Имао је и државне почасти, јер је авион Владе Србије одлетео да преузме његово тело и да га врати у његову српску земљу. Радићемо то и даље и кад год буде прилика. У сваком случају, све тековине нашег Одбрамбено-отаџбинског рата и одбране Косова и Метохије с краја прошлог века у Србији биће глорификоване, баш као и у Републици Српској. Ми ћемо то да глорификујемо. Ето тако. А сад, ако они виде неки проблем у томе, то је њихова ствар.

Он апелује да се једино мора предузети одлучнија мера у заштити нашег народа који у тим земљама живи и проживљава апартхејд , те да држава Србија мора учинити све што може по том питању. Мора се пронаћи адекватан одговор, не само око читаве ситуације са сахраном генерала, већ и са свеукупним догађајима који су јој претходили и који ће, нажалост, тек уследити.

Није ревизија него глупост

Ревизија историје постала је малтене „мејнстрим“ тактика западних земаља у покушају доминације наративом, па тако долазимо до тога да се у ЕУ јавно хвале нацистичким прецима и да их представљају као хероје које су „зли Руси“ убили. Исто се и овде дешава, па се тако ослобођење Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске након Првог светског рата назива окупацијом, или се усташки кољачи убијени у Блајбургу називају жртвама.

Ипак, наш саговорник не сматра да „комшилук“ покушава да изврши ревизију историје када је Ратко Младић у питању. Они једноставно беспоговорно верују иностраном суду измишљеном са специфичном намером да прогања Србе или ономе шта им њихови западни патрони кажу или напишу у уџбенику. Мало је незгодно када исти тај суд пресуди некоме од њихових људи, али се то толико ретко дешавало да су, изгледа, у могућности да пресуду пренебрегну, потисну или само на њу забораве уколико им не одговара.

Они не сматрају да врше било какву ревизију. Они полазе од тога да је Хашки казамат донео ту и ту пресуду и баш их брига за све остало. Дакле, они хоће да ставе стигму колективне кривице српском народу. То је суштина – колективна кривица. Користе наше државно и војно руководство осуђено у Хагу да нам се та кривица наметне и, наравно, неће стати с тим.

Истовремено, „комшилук“ и „цивилизована Европа“ не могу да верују да Срби нису поклекли и да нас сви њихови заједнички напади нису сломили, ни после деценија малтретирања, истиче Раковић. Они једноставно не могу да поверују у то, каже он.

Хајка против Срба наставиће се и у Хрватској, и у Федерацији Босне и Херцеговине, и у Црној Гори, и на Косову и Метохији, а, наравно, и у Европској унији и ми на то треба да будемо спремни. Међутим, после величанствене сахране генерала Ратка Младића, сасвим сам сигуран да сваки притисак на Србе само још додатно јача наш слободарски дух. Тако да нека само наставе да провоцирају, закључује Раковић.