Георгије Зотов: О ЈЕДНОМ ГОРКОМ АМЕРИЧКОМ ИСКУСТВУ

Једног дана је представник руске културе стигао у једну земљу да прикупља новац за смену руског режима. Тај режим, треба рећи, није изазивао радост, јер је био туп, самозадовољан, суров и лажљив. Земља у коју је представник стигао оличавала је љубав и свуда точила искључиво мед. Тамошњи људи могли су да говоре шта им падне на памет, и нису их хапсили, већ су аплаудирали њиховим дивним мишљењима и упорно их молили да наставе да износе своја гледишта.

Амбасада крвавог руског режима затражила је од слободне земље да му забрани улазак, али слободна земља је те атаке на либерализам игнорисала. Штампа га је мазила. Он је обећавао брзо рушење власти у Русији, а премијера је назвао „преварантом“. Поздравио га је и један познати писац. Интелигент је новинарима рекао да свуда види људе који дубоко саосећају са борцима за срећу народа: ускоро ће и Русија добити ту најслађу слободу коју уживају грађани овог славног народа.

Интелигента са супругом сместили су у луксузни хотел, где су заједно узели три собе. Све је ишло сјајно. Резонанца је била значајна. Режим у Русији је шкрипао зубима.

Међутим, четвртог дана догодило се нешто непредвиђено. Нека новина је написала – испоставило се да су посленик културе и његова дама починили страшан преступ: они, подлаци, нису у законитој брачној вези! Штавише – свако од њих је ожењен/удата, и није разведен. Код интелектуалца – званична супруга без развода, а код даме – муж и венчани лист. Дакле, они су дошли у слободну земљу и демонстрирају грозан разврат.

Делатника културе са његовом партнерком одмах су избацили из хотела. Они стигли са конференције – а њихов кофер и ствари на гомили у предсобљу. И власник јавно пати – има хотел са породичним вредностима, неће дозволити вулгарним незваничним љубавницима да уђу. Три друга хотела нису хтела да сместе курвински пар за било какве паре. На крају, нашли су уточиште у стану код неких сумњивих писаца, који су им дали преноћиште. Интелигент је доказивао – он са супругом већ дуго не живи, његова партнерка са мужем такође, развођење за време диктатуре у Русији је тешко, и где је та ваша слобода? Шта је ово, средњи век? Чак ни у ужасној Русији тако нешто не постоји, режимски пси се у креветске ствари не мешају.

Ту је он, наравно, знамењима слободе добио по глави. Сви који су га величали и поздрављали, почели су да га јебу у мозак и говоре – не требају нам овде такве курве. Следећи пут ће можда доћи неки педераш, и шта да радимо ми који тако волимо демократију? Не свиђа ти се нешто у земљи слободе, не можеш да дишеш њен ваздух? Па онда бриши одакле си дошао. Треба још проверити како си се ту створио.

Делатник културе се страшно увредио. Промрсио је да је разочаран таквим стварима, и да режим у овој држави није ништа бољи од руског, а можда је и гори – код нас се лепе жене могу мазити без осуде, посебно ако то раде либерали. Лидер земље одмах је одбио да прими борца против режима, јер погледај ту ружну рогату фацу. Ако сви буду тако гледали, и шетали са својим девојкама по хотелима, света демократија ће се срушити у провалију.

Писац Максим Горки, који је 1906. године дошао у САД са својом ванбрачном женом Маријом Андрејевом препун утисака о Америци (што је својствено људима који тамо никад нису били), разочарао се и написао књигу „Град жутог ђавола“. Да у САД нема слободе, да је све само за новац, а штампа служи ономе ко је поседује и говори оно што јој се дозволи. За Руску револуцију сакупио је свега 10.000 долара, а планирао је милион. Марк Твен, који се заклео да ће му помоћи у освајању слободе, једноставно је побегао. Горки је остатак живота провео као антиамериканац.

Чудно, зар не?

(Телеграм канал Г. Зотова; превео Ж. Никчевић)