о. Андреј Ткачев: ВЕРХОВЕНСКИ – ОВДЕ И САД

Код Достојевског у „Злим дусима“, Верховенски (главни „зли дух”) излаже теорију о великом преокрету који он и њему слични револуционари желе да изазову у Русији. Као друштвену основу за тај преврат – који би довео до тога да се „све отргне из темеља” – он види мноштво људи који су изгубили свој морални компас. Таквих појединаца има много, али они остају неповезани било каквом заједничком идејом или правцем деловања. Управо је задатак револуционара да их уједине и усмере њихову енергију у колективну рушилачку силу. Те речи остају трајно актуелне. Ево како Верховенски идентификује оне који симпатишу предстојећи преокрет:

„Наши људи нису само они који пале и руше, који пуцају или гризу. Такви само сметају… учитељ који се са децом подсмева Богу и њиховој колевци – тај је већ наш. Адвокат који брани образованог убицу тврдећи да је убица био интелектуално напреднији од својих жртава и да је једноставно морао да убије како би дошао до новца – тај је већ наш. Школарци који убијају човека само да би доживели тај осећај – они су наши. Чиновници, писци – о, толико је наших, страшно много, а они то и не знају!”

*

Могло би се говорити о онима који се „подсмевају Богу над дечјом колевком”, или о „адвокатима, чиновницима и књижевницима”. Али, актуелни догађаји захтевају реакцију на вест о томе како „школарци убијају човека само ради узбуђења”. Сасвим недавно, у Московској области, две девојчице су изболе на смрт дванаестогодишњег дечака како би „сазнале каква је крв и какав је осећај убити”. А сада, покажите ми човека који сматра да Достојевски више није актуелан.

Тужилаштво у Орехово-Зујеву покренуло је истрагу. А тај пример бруталности из уџбеника додатно је погоршан чињеницом да починиоци нису „дечаци”, већ девојке. То показује да се запажања Достојевског нису односила само на Руску револуцију која се већ одиграла. Испоставља се да и данас међу нама има много оних које би Верховенски сврстао у „наше” – и којих има „страшно много”. Они више нису дечаци, већ девојке, а жртва није одрастао човек, већ дечак. Морате се сложити: ситуација се погоршала од времена Достојевског. Мотив за крвопролиће? „Хтела је да сазна шта је крв.”

Поједини медији наводе да су девојке лезбејке, и не би требало претпоставити да су ти аспекти инцидента међусобно неповезани. У најмању руку, држава је поступила исправно кад је ЛГБТ заједницу означила као опасну и забрањену. Они са изопаченом душом често имају и поремећај у глави.

Саме девојке нису много старије од своје жртве; имају свега 15 и 17 година. Једна познаница тврди да не може да поверује у оно што се догодило, истичући да је једна од убица била саосећајна према животињама (!) и да је чак прихватила једнооко маче (аплауз за љубитеље животиња!). Ипак, ситуација је заправо сасвим јасна. Људи који су осетљиви на патњу мачака и паса веома често су потпуно равнодушни према људској патњи.

Дакле, малолетна лезбејка која спасава једнооке мачке и планира да избоде дечака из радозналости није никакав оксиморон. То је јасна дијагноза потпуне изопачености моралних вредности. Нека Бог подари мудрост и професионалност истражним органима. Ипак, треба имати на уму да овај криминални случај указује на дубоко укорењену болест читавог друштвеног организма – наиме, на застрашујуће сатанизовање умова веома младих људи препуштених самим себи, лишених сваког духовног васпитања или просвећења.

Да Верховенски живи у наше време, сада би пљескао рукама и ковао план за велики преврат. Друштвена основа у потпуности одговара критеријумима с краја 19. века.

(Телеграм канал о. А. Ткачева; превео Ж. Никчевић)