Век и по од најзначајније битке Српско-турског рата: Откривен споменик руском пуковнику Рајевском

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Поводом обележавања 150 годишњице почетка Српско-турског рата, данас је у порти манастира Свети Роман откривен споменик Николају Рајевском чији је аутор академик Руске академије уметности, вајар Ајдин Зејналов.

Основа за ауторски приказ пуковника Николаја Рајевског била је илустрација из некролога објављеног у часопису „Пчела“, септембра 1876.

У организацији Православне Епархије нишке одржана је свечана церемонија у којој су учествовали високи руски и српски званичници, као и најпознатији руски црквени Хор Сретењског манастира из Москве.

Најпре је служена света архијерејска литургија у Спомен-храму Свете Тројице у Горњем Адровцу, а затим је одржан помен пострадалим војсковођама и војницима, као и церемонија полагања венаца.

Церемонији су присуствовали српски министар културе Никола Селаковић, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко, саветник руског председника за културу Михаил Швидкој, директор Руског дома Евгеније Баранов, руско-српска друштва и велики број верника. Литургији је присуствовао и део посаде Иљушина.

Пуковник Николај Рајевски, који је постао симбол руског добровољачког духа и братства српског и руског народа, потицао је из чувене војне династије, био је унук хероја Отаџбинског рата 1812. године генерала Николаја Рајевског и потомак великог руског научника Михајла Ломоносова.

Током Српско-турског рата, започетог лета 1876. године, командовао је десним крилом српске војске, које је готово напола било састављено од руских кадровских официра-добровољаца. Већ у августу исте године пуковник је погинуо јуначком смрћу „за пријатеље своје“, у једној од кључних битака код села Горњи Адровац.

Укупно је на Балкан дошло између 4 и 5 хиљада руских добровољаца, од којих је више од половине погинуло.

Погибија Рајевског постала је један од симболичних губитака тог рата. Касније, 1902–1903. године, на месту његове погибије, средствима мајке хероја, подигнут је спомен-храм Свете Тројице (по пројекту архитекте Александра Брунија, са фрескама по скицама Виктора Васнецова), а сам Рајевски, према мишљењу многих стручњака, послужио је као прототип грофа Вронског у роману Лава Толстоја „Ана Карењина“.