Сарајево подноси кривичну пријаву против Лидије Вукићевић: Зар је и посљедњи поздрав генералу постао „злочин“?

Против српске глумице Лидије Вукићевић поднесена је кривична пријава Тужилаштву БиХ због њене објаве посвећене генералу Ратку Младићу, уз истовремену иницијативу за бојкот серије у којој глуми. Повод је њена порука „Генерале, живећеш вечно!“ објављена уз снимак посвећен Младићу.

Овај случај поново отвара питање до које мјере у Сарајеву иде обрачун са сваким јавним изразом поштовања према српским историјским и војним личностима. Умјесто простора за различита мишљења, сјећања и личне ставове, све чешће се ствара атмосфера у којој једна реченица или објава могу бити довољне да се неко прогласи непожељним и изложи институционалном притиску.

Посебно је спорно што се, поред кривичне пријаве, покушава извршити и притисак на њен професионални ангажман. На друштвеним мрежама покренута је иницијатива за бојкот серије „Бос ил’ Хаџија“, уз захтјев продукцији да прекине сарадњу са Вукићевић и уклони је из пројекта.

Таква пракса заслужује осуду јер показује колико је мало простора остало за другачије мишљење у дијелу јавности који инсистира на сопственом монополу над тумачењем рата и историје. Ако се свако неслагање или другачији поглед на једну личност санкционише пријавама, бојкотима и покушајима професионалне елиминације, онда више није ријеч само о једном случају – већ о опасном обрасцу притиска на слободу говора.

Наравно, сваки спорни јавни иступ може бити предмет правне оцјене уколико постоји основана сумња да је прекршен закон. Али правна држава не смије постати средство за кажњавање нечијег идентитета, политичког опредјељења или личног начина сјећања.

Иронично је да се истовремено говори о демократији, слободи и европским вриједностима, док се српској глумици због једне јавне поруке пријети кривичним поступком и покушава угрозити професионални ангажман. Вукићевић је, иначе, од 2004. до 2012. године била посланица Српске радикалне странке, што додатно показује да њени јавни ставови нису непознати.

Овај случај зато не треба посматрати само као причу о једној глумици и једној објави. Он је и питање да ли у БиХ постоји простор да Србин јавно каже шта мисли, а да због тога не буде изложен институционалном и медијском прогону.

Осуда нечијег става је једно, а покушај да се човјек због тог става кривично гони и професионално елиминише – нешто сасвим друго. Слобода изражавања мора важити и онда када се некоме изговорено не допада. У супротном, остају само једноумље, притисак и политички подобно тумачење прошлости.