Затрто српско село: Грубори код Книна као споменик некажњеном злочину
Getty © Bernardo Dadic
Заселак Грубори код Книна, у којем су припадници хрватске специјалне полиције пре 31 годину зверски убили шесторо мештана српске националности, међу којима и жену стару 90 година, постао је споменик некажњеном злочину и потпуном затирању живота једне заједнице, саопштено је из Информативно-документационог центра „Веритас“.
У саопштењу се подсећа да су 25. августа 1995. године, припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице Лучко, током акције „чишћења терена“ поред пруге Загреб-Книн-Сплит, којом је наредног дана требало да прође „воз слободе“ са председником Хрватске Фрањом Туђманом, упали у село Плавно поред Книна и у засеоку Грубори убили шесторо мештана – све које су затекли.
У овом суровом погрому зверски су убијени Јован Грубор Дамушић (73), који је запаљен заједно са својом кућом,Јово Грубор (65), заклан на ливади поред својих крава, његова мајка Марија Грубор (90), убијена па запаљена заједно са кућом, Милош Грубор (80), убијен са два метка у главу у спаваћој соби у пиџами, као и Ђуро Карановић (45) и Милица Грубор (51), који су убијени из ватреног оружја на ливади, затечени са искасапљеним лицима.
Истог дана у Груборима је потпуно спаљена 21 кућа, као и сви стогови сена и стаје, док је стока у њима жива запаљена или убијена ватреним оружјем на пољима.
У засеоку Грубори су до 4. августа 1995. године живеле 24 породице са око 70 становника, од којих је већина избегла пред злочиначком хрватском војно-полицијском акцијом „Олуја“, док је остало свега 13 мештана старије доби који нису хтели или нису могли да напусте своја огњишта.
Седморо становника је тог кобног 25. августа отишло у центар села ради регистрације код Унпрофора, што им је спасило животе.
Након злочина, тадашње хрватске власти су на упите Унпрофора упутиле лажне извештаје, тврдећи да се на том подручју догодио оружани сукоб са „заосталим четничким бандама“ у којем је погинуо један специјалац, иако на њих нико није испалио ни метак.
Покушај заташкавања пореметила је ТВ екипа УН, која се због раније договореног састанка са мештанима нашла у селу, снимила куће у пламену, тела жртава и те снимке упутила у свет.
У августу 1995. године у целом селу Плавну убијен је укупно 31 мештанин српске националности, просечне старости изнад 70 година, међу којима је било девет жена.
За злочин у Груборима до данас је процесуирано укупно осам припадника хрватске војске и полиције, од којих тројица пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и петорица пред хрватским судовима.
Сви они су правоснажно ослобођени због наводног недостатка доказа, којих је, напротив, било обиље и материјалних и персоналних о јединици која је починила масакр и јасној командној линији, истакли су из „Веритаса“.
У саопштењу се указује да су последице овог злочина и некажњивости катастрофалне по демографску слику овог краја.
Према попису из 1991. године у Плавну је живело 1.729 житеља, од којих 1.708 Срба или 99,3 одсто.
До пописа из 2011. године тај број је пао на 253, а 10 година касније, према попису из 2021. године у селу Плавно остао је свега 121 становник, и то само петоро млађе од 20 година, а чак 72 је старије од 60 година – без навођења националног састава.
У засеоку Грубори данас више нико није стално настањен.
