Глеб Кузњецов: ХАЈДЕ, БРАЋО, ДА ПРИПАСАМО МАЧЕВЕ!

Матијас Депфнер – милијардер из „Аксел Шпрингера“ (Bild, Welt, Politico и тако даље), који претендује да је водећи глас право-конзервативног центра, лансирао је есеј, чији је анонс стављен чак на насловну страну Spectator-а. Запад је у опасности! На оружје! Још увек има времена да се све спаси!

Депфнер није баш млад и не може се рећи да је оригиналан мислилац. Није ни Тил, ни Карп, ни Марк Андрисен. По томе је и занимљив. Написао је реферат који би могао да потпише колективни Мерц о томе како старији десничарски конзерватор види проблем без много нијансирања.

А он га види овако.

Мигрант. Он долази као вода. Безличне речи: ток, притисак, контрола. А одакле потражња за долазницима нико не пита. Ниједан податак о наталитету, ниједна реч о демографији, иако података у есеју има доста: и о БДП-у, и о војним буџетима, и о процентима слободе. Да је европска индустрија 30 година радила на појефтињењу радне снаге и да миграција има бенефицијара – о томе нема ни слова.

Ћерка. Изненадни унутрашњи непријатељ. Социјализам не подржавају они који су у нужди, него  „ћерке виших класа“. Сиромашни се у есеју појављују тачно једном, како би рекли да нису са левицом, и заувек нестају. Синова такође нема. Али женски пол задаје тон као у 19. веку: мушкарац се придржава ставова, жена им је подложна. Дама са брошурама, коју треба истрпети. Текст афирмише право да се каже „не“, то разликује „западна друштва“ од незападних. Али кад „не“ каже жена, то је већ каприц.

Антисемита. Антисемите нико не воли, зато они поносно стоје у центру конструкције непријатеља. Конструкција се зове „троугао неслободе“: антиамериканизам, антисемитизам, антикапитализам. Два угла су о мржњи према људима и систему, трећи је став о устројству власништва. Тако неслагање са системом расподеле богатства постаје предрасуда „из прошлости“, са којом је бесмисленно расправљати.

Кина. Попуњава две рупе: идејни непријатељ и узрок деиндустријализације. Крива је, дакле, двапут. И онда се не поставља питање ко је тачно извозио немачке фабрике у Кину. СТО уговор је, буквално, уведен, излобиран и потписан, очигледно, као сам од себе. При томе Кина руши главни аргумент есеја, заснован на Херодоту. „Слободни ратују боље од робова“, цитира аутор старе Грке, а после пет параграфа каже: демократске економије слабe, недемократске јачају, AI лидерство Кине је само питање времена.

Русија. Њој се приписују два достигнућа: раскол Запада и исцрпљивање његових арсенала. Класика: приписивање последица сопствених одлука туђој вољи. Описати „исцрпљеност сопствених арсенала“ кроз свесно злу вољу противника – то је баш јако и подсећа на стару шалу о мерцедесу и ваљку: „причај ми како си претицао, како си резао пут.“

Код „непријатеља“ заједничко није идеологија, већ недостатак јасног разлога. Мигрант уопште нема разлог. Он је – сећамо се – природна појава. Ћерка има психијатријски проблем – поремећај личности. Антисемита има вечити: он се не рађа, он се буди у најдивљијим слојевима друштва. За Кину је разлог изнесен напоље, у азијску подлост. Русија је потрошила на себе западни арсенал из чисте злонамерности. Непријатељи нису заједнице са интересима, које су у односима са другим заједницама. Не, они се буквално саме вајају у топлини и влази, као миш у слами код Аристотела.

Пошто су непријатељи сами настали, елите Запада су ту невине. Није се производња извозила, ни рад није појефтињен, ни радне руке нису увозили, ни одлуке о ограничењу слобода и ревизији сопственог друштвеног уговора нису доносили, нису партнерисали са диктатурама. То је одрицање од одговорности јаче него наше омиљено „нас су обманули“. Код нас се бар подразумевају уговор и контра-агент. Макар и подли.

Отуда и оно о чему у есеју нема ни ретка: препоруке. Нигде није речено како изгледа победа „вредности Запада“. Испричано је само како изгледа пораз. „Жена, мигрант, Рус и Кинез заборавили су своје место. Хајде, браћо, да припасамо мачеве и средимо их у име Атине, Рима, Јерусалима и Просветитељства.“

Утисак је разоран. Код техномилијардера постоји позитиван програм, макар и људождерски.

(Телеграм канал Г. Кузњецова; превео Ж. Никчевић)