Адвокат о рушењу српских кућа на обали језера Газиводе: Дођу са багером и дају два сата за паковање

Getty © Photo by Pierre Crom/Getty Images

Адвокат Предраг Арсић, који заступа неколико породица власника објеката на обали језера Газиводе, а чије исељавање тражи Приштина, рекао је да јена терену тренутно мирно, решења за рушење нису добили, багера тренутно нема, али то не значи да их неће бити. 

До сада је срушено 17 српских објеката, а претња да ће се то исто десити постоји за још 11 кућа.

Према речима Арсића, власници кућа имају „трачак наде“, али не и довољно разлога за миран сан, јер досадашња пракса показује да се решења о рушењу не достављају унапред, већ долазе у јутарњим часовима са тешком механизацијом и дају одређени кратак рок за исељење.

Како је објаснио, тај рок је до сада износио свега два сата.

Арсић је за РТС навео да су две породице од суда у Приштини тражиле привремену меру којом би се зауставило рушење, али да је њихов захтев одбијен. Главни парнични поступак, међутим, наставља се.

„Ми смо као правни тим приликом подношења тужбе навели и захтев за успостављање привремене мере, да бисмо сачували фактичко стање на терену, односно објекте. Међутим, иако до тога није дошло, о главној ствари ће се тек расправљати“, навео је он.

Поред парничног поступка правни тим је покренуо и друге поступке, поднета је и кривична пријава против Фарука Мујке, директора ‘Ибар Лепенца’, као и против лица која су учествовала у рушењу“, рекао је Арсић.

Додао је да воде и управни поступак против решења тзв. министарства заштите животне средине и просторног планирања, као и да су поднете пријаве полицијском инспекторату, генералном инспекторату и независном надзорном одбору за цивилну службу.

Арсић каже да су представници „Ибар Лепенца“ на рочишту 12. августа негирали да су учествовали у рушењу објеката на Газиводама или да су га захтевали.

„Међутим, то не мења чињеницу да је њихов директор изашао у јавност и рекао да учествује у рушењу и да је покренуо поступак рушења викендица и кућа на обали Газивода. Ибар Лепенац је приликом учествовања у целом овом поступку прескочио неколико корака и кренуо са самим рушењем и без икаквог решења кренуо у реализацију својих циљева самовољом“, рекао је Арсић.

Дрецун: НАТО може и мора да заустави отварање моста на Ибру

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун каже да случај Газивода, као и питање моста у Косовској Митровици и други потези Приштине, види као део ширег притиска на српску заједницу.

„Сви ти случајеви, и мост на Ибру и заштита манастира Високи Дечани, пребијање Ненада Рашковића и ово сада рушење објеката, само представљају континуитет једног институционалног и физичког терора који привремене институције самоуправе спроводе над српским народом“, рекао је Дрецун.

Дрецун сматра да су Срби, како каже, сведени на грађане другог реда и да се закон према њима примењује селективно. Према његовим речима, случај Газивода показује разлику у поступању према српским и албанским власницима.

„Само упоредите ово рушење на обалама Радоњичког језера и ово на Газиводама. Тамо на Радоњичком језеру су власници Албанци. Тамо су испоштоване све законом предвиђене процедуре“, рекао је Дрецун.

Говорећи о ширем положају Срба на Косову и Метохији, он је навео да је у последњих пет година значајан број Срба напустио своје домове. Истакао је да је важно да мост у Косовској Митровици, који раздваја северни и јужни део града, остане под контролом Кфора и без саобраћаја. Дрецун је подсетио на раније сукобе и покушаје масовних упада преко моста, наводећи да страх међу Србима и даље постоји.

„Ту може да дође увек до некаквог покушаја масовног упада да би се Срби из северног дела Косовске Митровице отерали или да би се принудили на оно што они сада покушавају да исфорсирају, уједињење те две општине“, рекао је он.

Дрецун сматра да за функционисање саобраћаја већ постоје други мостови и да зато не види потребу за отварањем још једног прелаза преко Ибра.

На питање може ли НАТО да заустави процес отварања моста, Дрецун је одговорио: „Може. Може и мора“.

Он је објаснио да сматра проблематичном одлуку о постепеном преношењу дела надлежности КФОР-а на такозвану косовску полицију.

„Та процена је заснована на две наводне чињенице. Прво, да је безбедносна ситуација на Косову и Метохији стабилна. Како је могуће да је стабилна ако имате свакодневни терор над Србима, посебно на северу КиМ, имате исељавање Срба“, рекао је Дрецун.

Према његовим речима, додатни проблем представља процена да су тзв. косовске безбедносне институције способније да преузму део задатака.

„Мислим да се ради о једном дугорочном плану који је усаглашен и са Приштином, о томе да се изврши реконфигурација мандата Кфора који произилази из Резолуције 1244, и то без одобрења Савета безбедности, да се део надлежности Кфора постепено преноси на такозване косовске безбедносне институције“, навео је он и додао да „без активног понашања Кфора Срби практично немају заштиту“.