Ко да их заштити: За терорисање Срба – „косовским“ полицајцима ни длака са главе

Getty © Samuel Aranda/Getty Images

Полицијски инспекторат тзв. Косова препоручио је тзв. косовској полицији суспензију двојице полицајаца Регионалне полицијске дирекције у Северној Митровици због сумње да су у случају пребијања Србина Ненада Рашковића из села Дрен код Зубиног Потока починили кривично дело „злостављање приликом вршења службене дужности„.

И док овај комесаријат у саопштењу наводи да ће „одељење за истраге ПИК-а, у сарадњи са Основним тужилаштвом у Митровици наставити да предузима и друге истражне поступке“, како би се „у потпуности разјасниле све околности и радње умешаних полицајаца“, сасвим је друго питање да ли ће и овај случај, као и безброј других, претходних година и деценија, добити икакав епилог у правосудним органима.

На овај закључак у мањој мери упућују „предрасуде и неосноване сумње у косовско правосуђе“, како се то у Приштини често сугерише, више сурова статистика и чињенице.

Наиме, доступни подаци говоре да је у последњих двадесетак година тек један, словима и бројевима један случај пребијања и малтретирања Срба од стране тзв. косовске полиције добио судски епилог.

Уз ово и случај отварања ватре на Србе на контролном пункту код Бистричког моста који је окарактерисан као покушај убиства.

У маси осталих случајева, просто нема доступних подака о судском епилогу што указује да га вероватно није ни било. Чињеница је и да маса прекорачења овлашћења од стране полиције, пребијања и малтретирања Срба остане непријављена јер, Срби имају све мање поверења да ће њихове пријаве добити сатисфакцију.

Често, Србе је срамота да ПИК-у или медијима пријаве односно испричају каква су малтретирања и понижавања доживели.

Србин из Дрена Ненад Рашковић на чијим су леђима после полицијске тортуре документовани крвави подливи величине шаке, поломљена ребра, повреде унутрашњих органа, одлучио је, вероватно због тежине повреда и потребе да добије лекарску помоћ да случај пријави, питање је колико сличних случајева, са мањим и не толико видљивим последицама заувек остане непријављено.

Поменути и једини документовани случај који је добио судски епилог догодио се јануара 2013. године када је специјална јединица Росу ухапсила десет Срба из Лепосавића који су били у Грачаници. После пребацивања у Приштину, они су у полицијској станици претучени и вређани па је ПИК у сарадњи са Еулексом истражио случај, а тужилаштво је подигло оптужницу против 11 специјалаца.

На суду, један од оптужних добио је казну затвора од 18 месеци, петорица условне казне од једне до две године, петорица су ослобођени.

У мају 2019. малолетни Србин из Лепосавића пријавио је да су га косовски полицијаци физички повредели у полицијској станици. Покренута је истрага због сумње да је дошло до малтретирања током вршења службене дужности и наношења лаке телесне повреде.

ПИК је препоручио суспензију петорице полицајаца, али, у доступним изворима нема податка да је овај случај добио и судски епилог, односно да је неко од осумњичених полицајаца кажњен.

Други случај који је за скоро три деценије завршен конкретном казном косовском полицајцу догодио се пре три године, на Бистричком мосту, односно на магистрали између Лепосавића и Звечана када је Србин Милан Јовановић рањен у ватри коју је полиција отворила на возило у коме се налазио.

Инспекторат је препоручио суспензију четворице полицајаца који су били ухапшени, али убрзо и пуштени.

Полицајац Кораб Пепај који је пуцао на Јовановића осуђен је на три године затвора док су тројица његових колега, оптужени за непријављивање кривичног дела, ослобођени.

Без епилога је и случај пребијања Србина Милоша Суботића 26. октобра 2024. године у Северној Митровици. Суботић је тог дана ухапшен после инцидента у граду, а касније је тврдио да је у полицијској станици физички и вербално малтретиран.

ПИК је препоручио суспензију двојице полицајаца, случај је са кривичном пријавом прослеђен Основном тужилаштву у Митровици, полицајци су убрзо враћени на посао, а нема података у којој је фази тај случај сада, односно, да ли је можда већ затворен.

По истом систему завршен је и случај пребијања припадника ромске заједнице из Грачанице августа 2023. године. Несрећни човек тврдио је да су га у полицијској станици својски тукли петорица полицајаца.

ПИК је примио пријаву, предмет је био у фази прелиминарне истраге, у Грачаници су организовани и протести Рома, али нема податка да ли су осумњичени полицајци суспендовани, оптужени, ослобођени или дисциплински кажњени.

У рацији у Штрпцу 2007. године било је више повређених Срба. Покренута је истрага против 11 полицајаца, све је заршено тако што су петорица добили „формалне дисциплинске мере“, односно – строго су укорени, док су шесторица ослобођени.

После тог случаја, констатовано је у једном извештају Стејт департмента, уведено је правило да у операцијама према мањинским заједницама учествује полицајац из те заједнице, и да буде присутан полицајац који говори језик осумњичених.

У случају пребијања Србина из Дрена, Ненада Рашковића, кога су полицајци везали лисицама за букву а затим тукли цревом од пола цола, у инциденту су, како је навео ПИК, учествовали полицајци Регионалне дирекције за север, а за сада нема податка да ли је приликом интевренције у Дрену испоштовано правило да у операцији учествује и полицајац из заједнице према којој се поступа.

Четворица младих Срба из Северне Митровице приведени су 2023. затим малтретирани и пребијени у полицијској станици а ускраћена им је и медицинска помоћ. Случај је био толико озбиљан да је праћен и од стране УНМИК-а, а омбудсман је утврдио да постоје озбиљни елементи могуће повреде права. На томе је, међутим, све и остало.

Сличне судбине био је прошле године и један малолетни Бошњак који је пријавио да су га у полицијској станици тукли и шамарали. Његови родитељи пријавили су случај, ПИК је потврдио да је примио пријаву, али, како тада, тако и сада, епилога нема.

Колико тзв. косовска полиција и правосудни органи имају исте аршине у поступању према Србима и према својим суграђанима, Албанцима, може се закључити и на основу још једне статистике.

Док се број косовских полицајаца који су суспендовани због малтретирања Срба може избројати на прсте две руке, само 2022. укупно је суспендовано или предложено за суспензију 83косовских полицајаца.

Идуће, 2021. под истом мером било је 85 полицајаца, десеторо њих је добило премештај, док је 2022. било 157 препорука за суспензију. Од 2023. до краја прошле године суспендовано је још 286 полицајаца, њих шесторо је премештено.

Само 2024. ухапшено је 19 полицајаца, поднете су 83 кривичне пријаве, док је 2025. 41 полицајац ухапшен, поднето је 110 кривичних пријава.

Што се тиче броја непријављених случајева пребијања, малтретирања, релеватних података нема. Као разлози за непријављивање, у једном истраживању цивилног сектора из 2025. године, наводе се пре свега неповерење у полицију, као и страх од одмазде.

Према истом документу, 2022. године од 1.697 пријава ПИК-у, само 3,5 посто било је са Севера, односно од стране Срба. Аутори су тада упозорили да тај број може бити обмањујући управо због тога што ниско поверење може довести до непријављивања. Уз ово и податак да је 2017. само 10 посто испитаних на Северу имало поверење у тзв. косовску полицију, ток је у Јужној Митровици та стопа била око 78 одсто.

Уз ово и податак да је случај рањавања двојице српских дечака, Стефана (11) и Милоша Стојановића (18) из Готовуше код Штрпца, на Бадњи дан 2023. године, и даље без судског епилога.

Пресуде осумњиченом припаднику тзв. косовских безбедносних снага Азему Куртају и даље нема.

На могући епилог указује чињеница да је од стране тужиоца он најпре осумњичен за тешко убиство у покушају, а да је кривично дело затим преквалификовано у „изазивање опште опасности“.

За то дело предвиђена казна је од шест месеци до пет година затвора.