ГРЧКИ РЕФЕРЕНДУМ: „ОXI“, него шта!
Фото: seffafgazete.com
Један баук кружи устаљеним свјетским поретком – он је „опаснији“ од оружја, политике, па чак и од најраспрострањенијих вируса – то је баук референдума.
Западни кредитори, ММФ, Брисел, сва уједињена невладина удружења по Европи и „забринути аналитичари“ нису нарочито страховали од одговора Грка на даље мјере штедње – њима је много више засметао начин на који ће Грци рећи шта желе.
Јер, референдум као плебисцитарно одређење становника једне земље, ентитета, регије или нације о питањима која их се непосредно тичу – власницима политичке и економске истине изгледа као јерес.
Као отворено гурање прста у око наметнутим вриједностима, избоксованој истини, „европском путу“, октроисаним уставима, намјесничкој владавини на даљински управљач. Као одузимање права да се одлучује о туђој судбини.
А то су „најслађа“ права, јер туђе је увијек слађе.
Отуда су Шкоти, Енглези и остали чланови „породице народа“ наводно сасвим у праву када се изјашњавају на референдумима о стварима које директно задиру у њихов живот, али када то желе Каталонци, Баскијци, Венети и други, онда се потежу „специфични закони“, уставни вето и шта све не.
„Власници демократије“ дали су дозволу свим републикама бивше Југославије /читај већинским народима у тим републикама/ да кажу шта желе на референдуму.
Али, када неко данас у Републици Српској која је конститутивни ентитет у БиХ то затражи – постаје одметник или „реметилачки фактор“.
Када су се земље СССР-а изјашавале о својој независности – то је примљено као знак демократије, а када то траже Руси на Криму – онда је то „агресија“.
Зато је одржани грчки референдум од највишег националног интереса за све нације, државе и људе који имају најосновнију дозу самопоштовања.
Грци, под ужасним економским притиском, под медијском пропагандном блокадом и нескривеном политичким пријетњама, изашли су масовно на гласачка мјеста и рекли шта желе.
Нема ничег важнијег од става да се о себи одлучује својом вољом.
Они који то избјегавају под слоганима „Сила Бога не моли“, „Није тренутак за то“ или бирају најбједније оправдање – „Мали смо ми за такве одлуке“ – никада не говоре у своје име. То из њих шапуће страх или интерес.
Само робови намају право да кажу шта желе. А онда се и они побуне.
Осмијех Грка како год да су гласали на атинским трговима након изјашњавања – осмијех је богова из античких драма.
„Деус еx мацхина“ Бог из машине позната је техника великих античких драматичара – када се радња толико заплете да јунацима нема спаса, са неба дођу неки од многобројих богова да их склоне од зла док се драма не приведе крају.
Шта је референдум него „Деус еx мацхина“?!
Грчко „ОXI“ УНЕСКО би требало да прогласи за свјетску културну баштину, као доказ да слобода није мит.
Синоћ је Грка било много више од десет милиона.
