Уједињење исламских заједница у Србији: Шта пише у Повељи која је потписана у Новом Пазару

© Elmedin Hajrovic/ATAImages

На Факултету за исламске студије у Новом Пазару данас је потписана Повеља о враћању јединства исламске заједнице у Санџаку и Србији.

Окупили су се представници две до сада подељене исламске заједнице – Исламске заједнице у Србији и Исламске заједнице Србије као и гости, представници других организација у удружења и институција. На састанку је речено да је ово „велики, свечани и историјски чин, посебан дан“.

Оцењено је да је данас потписана повеља, документ који формално покреће уједињење две институције које су од 2007. године деловале одвојено, те да овим чином почиње процес спајања Мешихата Исламске заједнице у Србији који делује у склопу ИЗ у Босни и Херцеговини и Исламске заједнице Србије.

„Почетком априла почело се зборити о иницијативи о враћању јединства које је изгубљено пре 20 година. Било је сумњи, али се нисмо поколебали. Радили смо у тајности, извињавам се јавности, џематлијама, медијима. Наш народ је жељан јединства, жели леп хабер, али смо радили у тајности, без утицаја и једног фактора. Алах нам је дао резултат. Дао нам је нешто чему се сви радујемо. Пуно је састанака уприличено, изражавам искрену захвалност свима који су у последња три месеца марљиво радили и веровали. И дошли смо до резултата“, речено је у уводу састанка у Новом Пазару.

Речено је да остало „ситних питања“ која ће се у „братском разговору решавати“ те да су утврђене мере и принципе на основу којих ће даље деловати.

Прочитан је садржај Повеље према којој у „Санџаку, односно Србији може постојати само једна једина традиционална исламска заједница са седиштем у Новом Пазару са неупитним духовним, културним и националним и институционалним везама са Сарајевом и реису-л-улемом као врховним верским поглаваром“. Наводи се и да ИЗ у Србији у свом раду „поштује Устав и законе Републике Србије“, те да ИЗ у Србији „предводи председник Мешихата који је истовремено и муфтија санџачки и највећа је верска титула у Санџаку и Србији“.

„Сви имами, џемати и упосленици установа који су деловали ван ИЗ у Србији својевољно и безусловно приступају јединственој ИЗ у Србији, а паралелни систем престаје постојати„, наведено је у повељи.

Повељу су затим потписали представници делегација – ефендија Сенад Халитовић, Фуад Међедовић и др Решад ефендија Плојевић. Затим ефендија Мухамед Демировић, Денис Хаџибилић, и хафиз Абудурахман Хујевић, Елдин Ашћерић и Ферид Шеховић. На крају Повељу је потписао и председник Мешихата ИЗ у Србији, муфтија санџачки ефендија Мевлуд Дудић.

Окупљенима се обратио председник Мешихата Исламске заједнице у Србији ефендија Мевлуд Дудић који је у говору рекао да „од данас имамо једну исламску заједницу“ и да је ово „победа свих који су желели да им деца не наследе поделе“.

Иначе, раскол у исламској заједници догодио се 3. октобра 2007. године док је Муамер Зукорлић био ван земље, када је група имама и чланова тадашњих органа Исламске заједнице одржала скуп у једном ресторану у Новом Пазару. На том скупу формирана је Исламска заједница Србије, односно структура коју ће касније предводити Ријасет Исламске заједнице Србије, а за реису-л-улему изабран је Адем Зилкић, тада имам из Тутина и човек који је претходно био део система којим је руководио Зукорлић.

Исламска заједница у Србији, односно Зукорлићева страна тај догађај од почетка није признала као легитимну смену руководства. Изнет је став да је дошло до насилног преузимања институција, односно до „агресије“ на ИЗуС.

Од тада су у Србији паралелно функционисале две структуре исламске заједнице – Исламска заједница Србије са Ријасетом, реису-л-улемом на челу, са седиштем у Београду, и Исламска заједница у Србији са Мешихатом на чијем је челу муфтија санџачки са седиштем у Новом Пазару, са институционалном повезаношћу са Исламском заједницом БиХ.

Наредних година обе стране су тврдиле да управо оне представљају легитимну исламску заједницу муслимана Србије  а ређали су се спорови око тога ко има право на поједине џамије, ко има право да поставља имаме, ко управља вакуфима. У појединим местима дошло је и до веома озбиљних сукоба између присталица две стране.

Четири године касније, 2011. дошло је до првог озбиљнијег покушаја мирења две стране. Радило се о турској иницијативи уз укључивање у процес и Исламске заједнице БиХ. Идеја је била да се направи договор којим би се постојеће две структуре објединиле.

Две стране ипак нису успеле да се договоре који институционални модел треба да буде темељ будуће јединствене исламске заједнице. ИЗуС је инсистирала на свом моделу и вези са Ријасетом ИЗ БиХ, док је ИЗС инсистирала на сопственом Ријасету и свом институционалном континуитету. Преговори су зато пропали.

Пре деценију, 2016. Адем Зилкић је разрешен функције реису-л-улеме ИЗС, а за вршиоца дужности постављен је Мухамед Јусуфспахић. Зилкић је оспорио своју смену и тврдио да је она правно нелегитимна. Касније је за реису-л-улему ИЗС изабран Сеад Насуфовић.

Што се тиче ИЗуС, смрт Муамера Зукорлића 2021. године била је велика прекретница. Зукорлић је био централна фигура ИЗуС готово читаву прву фазу раскола. После његове смрти, на чело Мешихата дошао је Мевлуд Дудић, који је већ раније био председник Мешихата, док је Зукорлић у међувремену био прешао у политички живот.

На челу ИЗуС данас је председник Мешихата муфтија Мевлуд Дудић. На страни ИЗС дошло је до нове промене: Сенад Халитовић је 2026. изабран за реису-л-улему Исламске заједнице Србије.

Овде међутим ваља имати у виду да је те 2023. дошло до кулминације сукоба две фракције у ИЗС па је једна струја, условно названа београдска, а реису-л-улему изабрала Неџмедина Саћипија из Прешева, да је он инаугурисан у београдској Бајракли џамији, док је Халитовић изабран и у дужност уведен у Новом Пазару. И једна и друга струја оспориле су избор оне друге.

„Проглас“ и „Платформа“

Мешихат ИЗуС у јулу ове године објавио је документ под називом „Проглас о принципима враћања јединства Исламске заједнице“, а потом и документ „Принципи враћања јединства Исламске заједнице“.

Пре тога, 2. априла ове године ИЗуС објавила је саопштење председника Мешихата Мевлуда Дудића под насловом „Повратак у окриље Заједнице, пут до јединства“.

„Ради истине, желим подсетити јавност да је почетком октобра 2007. група имама предвођена Зилкићем, подржана локалним и државним политичким факторима, покушала путем пуча свргнути легално руководство Исламске заједнице, а пошто у томе нису успели, уз помоћ силе и криминала отцепили су део џемата, а потом и формирали паралелне структуре, које су се касније међусобно сукобиле и поделиле у више табора, од којих онај у Санџаку данас предводи Сенад Халитовић, који је прије пуча и напуштања система легалне Исламске заједнице обављао различите послове и обављао важне функције у њему“, стоји у саопштењу које је потписао ефендија Мевлуд Дудић.

Он је у саопштењу додао да „онај ко је учешћем у пучу 2007. иступио из Заједнице, или је то учинио у неком каснијем периоду дајући подршку пучистима, желећи да на тај начин паралише систем из којег је изашао, нема право говорити о помирењу, већ о повратку у легалну Заједницу и извињењу, јер је то предуслов за прихватање, опрост и помирење“.

Муфтија је навео и да „заједница коју предводи има нормативне акте и принципе који су оквир тренутног и сваког даљег деловања Исламске заједнице, од којих неће одступити по било коју цену“.

ИЗС одговорила је сопственом „Платформом о темељним начелима успостављања јединствене Исламске заједнице у Републици Србији“, која има 18 тачака.

„Док је Дудићев ‘Проглас’ у тачки два унапред дефинисао да јединствена заједница мора имати седиште у Новом Пазару и бити везана за Сарајево као неупитну датост, ‘Платформа’ у начелу три и четири поставља ствар другачије: процес треба да подразумева заједничко успостављање институционалног поретка, уз равноправно учешће обе стране, а постојећи оквир Мешихата може бити тек полазна основа, и то само уз претходно договорено преименовање и институционалне промене. Разлика је суштинска, један документ тражи приступање готовом моделу, други тражи заједничко креирање новог“, пренели су, поред осталог, медији у Новом Пазару описујући разлике два прогласа.

Оно што је занимљиво међутим, јесте да су први пут после дужег периода обе стране истовремено летос веома отворено почеле да  говоре о могућности јединства.

После објављивања почетних позиција две стране формирале су, петочлане тимове за преговоре о јединству а резултат је данас потписана повеља.