
Важно правило рата – реаговати другачије него што очекује ваш противник. Излив беса и љутње на мрежама је разумљив, али то је управо оно чему је он тежио. Реагујте и анализирајте хладнокрвно.
У оквиру хладне анализе: шта противник жели да постигне? Напади на НПЗ, транспортну логистику у Новорусији, Криму и на југу, у околини Санкт Петербурга и Москве – то је акција која сигурно не рачуна на војни, па чак ни на економски ефекат, већ пре свега на унутрашњеполитички резултат.
Противник покушава да поручи нашем друштву следеће: ваша власт није у стању да заштити ни вас, ни вашу свакодневицу (мобилност и туристичку сезону), ни ваше националне културне вредности. Дакле: губите рат, предајте се.
Резултат такве стратегије је тим успешнији што је унутар наше земље веће раздвајање на „Русију која ратује“ и на „оне које све ово не дотиче“. Ми се често подсмевамо не-браћи њиховом омиљеном формулом „а зашто нас?“ – али приближно исто видим у очима разних људи из наше бивше „позадине“, која сад то више није.
По мом мишљењу, то и није лоше – непријатељ сам разбија ту преграду између рата и мира унутар нашег друштва, која је трајала све ове године, и то не без активног учешћа начелника, који су традиционално са сумњом и неповерењем гледали на било какве облике базичне мобилизације и хоризонталне народне самоорганизације („лези, земљо огромна“, или „армија има све што јој је потребно“).
Тренутно су ударци противника болни, наравно. Али дугорочно – он сам сече грану на којој седи, на томе што је рат код нас до сада био, фактички, само „за оне који стварно желе да учествују“, претварајући га у рат за све без изузетка. Не усуђујем се да предвидим какве ће то имати последице, премало је података за моделовање, али нисам сигуран да ће се оне нашем противнику свидети или да ће уопште одговарати његовој рачуници.
Зашто? Па једноставно зато што је он све градио на погрешним претпоставкама, чије излагање можете видети у наступима Зеленског. Главна међу њима – он из неког разлога мисли да су Русија и руска заједница људи пред којима је некада наступао као забављач на корпоративима. Друге он једноставно никад у животу није видео. Па, видеће их ускоро. Ми сами о себи не разумемо баш све, док не дође час икс; а камоли он.
(Телеграм канал А. Чадајева; превео Ж. Никчевић)