Мишо Вујовић: Данас Сатлер сјутра батлер

Мишо Вујовић

Добре вести за грађане Црне Горе.

Више не морате да пратите седнице парламента, локалних скупштина ни резултате избора.

Довољно је да сачекате шта ће рећи Сатлер.

Ако су тачни наводи да је шеф Делегације Европске уније окупио представнике парламентарне већине и поручио да се више не смеју понављати одлуке попут оне у Пљевљима, онда је време да престанемо да се претварамо како живимо у класичној парламентарној демократији.

Увели смо нови систем.

Зове се демократија са супервизором.

Народ гласа.

Одборници расправљају.

Посланици одлучују.

Влада спроводи.

А онда дође шеф Делегације ЕУ и објасни свима шта су заправо смели да мисле.

Кажу да се то не зове мешање у унутрашње ствари.

То се, ваљда, зове европска педагогија.

Занимљиво је да та иста Европска унија има пет држава које не признају Косово.

Шпанија може.

Грчка може.

Румунија може.

Словачка може.

Кипар може.

Али Пљевља…

Е, Пљевља су већ безобразлук.

Изгледа да је много лакше довести у ред једну црногорску општину него убедити Мадрид да промени државну политику.
Зато предлажем да престанемо са лицемерјем.

Устав Црне Горе треба допунити новим чланом:

„Све одлуке демократски изабраних органа важе тек када се утврди да нису узнемириле шефа Делегације Европске уније.“

Тако бисмо уштедели време.

Не би било непријатности.

Не би било забуна око суверенитета.

И грађани би коначно знали своје место.

Њихово је да гласају.

Туђе је да одлуче да ли су добро гласали.

Можда би требало отићи и корак даље.

Уместо Државне изборне комисије, формирати Комисију за исправно политичко размишљање.

Она не би бројала гласове.

То је застарело.

Она би бројала дозвољене ставове.

А ако се већина грађана случајно не сложи са препорученим мишљењем, утврдиће се да је проблем у већини, а не у препоруци.

То је, изгледа, нови европски стандард.

На крају, није спорно да дипломате имају право да изнесу став своје организације.

Спорно је ако стекнете утисак да тај став постаје мерило шта сме, а шта не сме да расправља демократски изабрано представничко тело.

Јер тог дана држава више нема проблем са Пљевљима.

Има проблем са сопственим суверенитетом.

А ако је суверенитет постао предмет туђег одобрења, онда би било поштеније да то кажемо грађанима.

Да знају да на изборима више не бирају власт.

Само статисте у представи која се зове „самостална држава под туђим надзором“.