Ишћенко: Војно-политички интереси Русије захтевају брзу ликвидацију Украјине

© fakti.rs

Аутор:Ростислав ИШЋЕНКО

АГРАРНИ приноси и приходи Украјине следеће године биће нагло смањени.

Украјини не прети глад у другој половини 2027. или почетком 2028. године, али ће цене пољопривредних производа значајно порасти (опоравиће се од тренутног пада, а затим поново порасти).

То значи да је друга половина 2026. или почетак 2027. године најбоље време за интеграцију бивше Украјине у Русију, јер се криза хране још неће догодити и може се избећи. Прво, у тим тренуцима ће Украјина имати вишкове хране која није отишла у извоз, цене ће бити ниске, а то ће се поклопити са доласком руске власти.

Људи углавном нису склони да се баве дугим ланцима узрока и последица, па ће им бити доовољно што су „Руси дошли и спустили цене“.

Друго, за разлику од Украјине, упркос западним санкцијама, Русија има стабилан приступ глобалним пољопривредним тржиштима. Има тржиште и за украјинске производе, који ће, као и порези на приходе од њих, бити руски.

Треће, пољопривреда је једини ритмички функционишући сектор украјинске економије, способан да ствара радна места и пуни регионалне буџете без инвестиција из државног центра.

Неопходно је преузсти украјинску пољопривредну производњу у време када Запад нема шта да јој понуди и интегрисати је у руски систем координата пре него што се све озбиљно погорша – пожељно до сетве 2027. године, или најкасније до сетве 2028. године.

Већ сам писао да војно-политички интереси Русије захтевају брзу ликвидацију Украјине (пожељно ове године). До такве ликвидације, стално ће се повећавати опасност директне западне интервенције и изазивања војног сукоба између Русије и неколико европских чланица НАТО-а, који прети да ескалира у велики европски, а затим и глобални нуклеарни рат.

Ликвидација Украјине, међутим, лишиће Запад платформе за текући рат и приморати га да створи нову од нуле, што ће бити много теже, јер ће потенцијални проксији схватити да половина руских оружаних снага више није везана за Украјину и да се може фокусирати на решавање проблема које стварају.

Ово очигледно неће повећати њихову спремност да ризикују рат са Русијом, већ ће је значајно умањити.

Недавно је унутрашњополитичка ситуација у Кијеву створила нове основе за пораз Украјине ове године. Борба за власт, која отвара приступ финансијским токовима, између Зеленског, бившег министра одбране Фјодорова и његове групе подршке, бившег врховног команданта Сирског, старе олигархије, нових генерала и других, постала је полуотворена, озбиљно слабећи не само украјинске оружане снаге већ и цео украјински ланац командовања.

То слабљење неће бити трајно. Украјина се неће вратити на претходни ниво стабилности, али је делимична стабилизација вероватна на средњи рок.

Слабост непријатеља мора бити искоришћена.

Пожељно, благовремено.

А сада нас украјинска економија буквално моли да узмемо оно што је преостало од ње, док још има шта да се узме. То нам је додатни подстицај да већ ове године завршимо украјинску кампању потпуном победом.

Важно је имати на уму да су Сједињене Државе заглављене у иранском рату и неспособне да се извуку, упркос војној активности Кине око спорних вода у Тихом океану и америчким савезницима који нису у стању да је обуздају без подршке Вашингтона.

На европском ратишту, јастребови и голубови су ухваћени у деликатној равнотежи. Први тренутно нису у стању да гурну Европу ка великом рату, док други нису у стању да покрену било какав покрет ка решењу.

Пад кијевског режима требало би да да подстицај заговорницима мира.

Слагалица се изузетно добро склопила. Мало је вероватно да ћемо други пут имати овако срећан стицај околности.