Загреб не одступа, Црна Гора пред избором: Његош или Марта Кос на Боботовом куку

© Tanjug/AP Photo/Risto Bozovic

Влада Црне Горе могла би ускоро, по синоћ објављеним сазнањима подгоричког „Дана“, донети одлуку о увођењу визног режима за руске и белоруске држављане која ће, како наводе, највероватније, ступити на снагу већ 1. октобра ове године.

Хармонизација црногорског визног режима са Европском унијом поставља пред црногорске власти задатак да до краја 2027. године ускладе визну политику са ЕУ, што значи увођење виза за држављане Русије, Белорусије, Турске, Kине, земаља Блиског истока, па ће, ако се испостави да су сазнања „Дана“ тачна, Црна Гора по том питању ићи и испред рокова.

Да ли ће црногорске плаже, које су и овог лета, као уосталом и претходних, препуне руских туриста, већ идуће сезоне, 2027. остати пусте што се Руса тиче, друго је питање, рачуни ће бити сведени накнадно. За сада је најважније усклађивање спољне политике Црне Горе са политиком ЕУ, џепови издаваоца апартмана и угоститеља по црногорском приморју, вековне пријатељске везе две државе, за сада су гурнути у други план.

У очајничком јуришу на Брисел, уз паролу „ЕУ или пропаст“, са визијом да постану прва наредна, 28. чланица ЕУ, са прегрштом похвала које стижу од ЕУ комесара, Црна Гора ради по том питању, чини се, и више но што се од ње тражи. Чак су децембра прошле године донели одлуку о слању црногорских војника у НАТО мисију као испомоћ Украјини у сукобу против Русије.

Но, све се чини, узалуд. Чак ни црногорски војници у рату против Русије, чак ни визе за руске и белоруске држављане, чак ни снисходљиви, поданички тонови из Подгорице усмерени ка Загребу, санкције Русији, нису смекшали срца Хрвата који и даље, под блокадом држе једно од кључних поглавља у преговорима о уласку у ЕУ, оно под редним бројем 31.

Јесу Црногорци до сада затворили 18 од 33 поглавља, јесу добили салве похвала из Брисела како су најдоследнији еврофанатици, поглавље 31 које се односи на спољну, односно вањску, сигурносну и одбрамбену политику, блокирано још децембра 2024. године, и даље је у том статусу а Хрвати не показују ни труна намере да ће у својим захтевима попустити.

У безмало па трагикомичној ситуацији, тако је недавно из Загреба Црној Гори одаслата порука да „један од првих савеза које Црна Гора може и треба да изгради јесте савез са Хрватском“.

Дакле, црногорски војници као испомоћ НАТО-у у рату са Русијом, визе и санкције Русима, савез са Хрватском, и, ето решења за све црногорске проблеме.

Међутим, ствари тако изгледају али, само на први поглед. Све што је Црна Гора до сада прихватила, није довољно, Хрвати траже још. Да би одблокирали поглавље 31, Црну Гору чека низ болних, пре би се рекло понижавајућих услова које хрватски званичници већ годинама понављају, а у међувремену, тачка спорења постала је и црногорска „Резолуција о геноциду у систему логора Јасеновца и логорима Дахау и Маутхаузен“.

Истина је да је посланик ДПС Андрија Николић том приликом у парламенту изјавио да „резолуција представља смишљену манипулацију којом се хрватски народ и Хрватска желе подвести под усташки режим“ да се „жели занемарити огроман допринос Хрвата и Хрватске током ослободилачког рата 1941–1945“, чин у Скупштини Црне Горе био је као со у очи Хрватима и још више их је учврстио у намери да зауставе Црну Гору на путу ка ЕУ, у уверењу да Црној Гори није место тамо где је Хрватска.

И пре резолуције о Јасеновцу, Загреб је подвукао своје црвене линије према Црној Гори а Подгорица стављена у положај – „све или ништа“, „узми или остави“.

Према тим захтевима, Црна Гора мораће да плати одштету „логорашима“ у Морињу, иако у том прихватном центру ЈНА нико од тих „логораша“ није убијен, и да се, сходно томе одрекне права на тражење правде, сатисфакције, одштете за 14 војника шавничко-никшићке групе који су сурово, нељудски побијени у логору Лора крај Сплита.

Иако Брисел и улазак у ЕУ немају цену, за неке у Црној Гори ово би био више него понижавајући уступак за једну државу и један народ. Тек мало мање понижавајући су и други хрватски услови. Од враћања Хрватској школског брода „Јадран“ који је и даље на везу у Тивту, преко промене имена базену у Котору, до процесиурања „ратних злочинаца“, разграничења на Превлаци. И, да, имовински процеси хрватских обитељи морају бити убрзани јер сада теку преспоро.

Све мора бити како кажу Хрвати или, Марта Кос, европска комесарка за проширење, неће ускоро на Боботов кук.

„Боботов кук, све смо ти ближи“, изјавила је ових дана Марта Кос, док је са Спајићем затварала мање битна поглавља,  алудирајући на раније дато обећање да ће се кад Црна Гора уђе у ЕУ, лично попети на врх Дурмитора.

Тај догађај, како увелико сањају црногорски еврофанатици, требало би да стави Боботов кук у раван са Ловћеном, да се стопе Марта Кос по Дурмитору позлате, дан када се Марта попење на Боботов кук да се прогласи националним празником, итд, итд.

Осим поглавља 31, задрти Хрвати запели су и око поглавља 14. Пре који дан, када су у Бриселу затворена поглавља 8, о конкуренцији и 29 о царинској унији, за затварање било је спремно и поменуто 14, међутим, Хрвати су ставили вето. Црна Гора је поново блокирана јер су се Хрвати побојали  да би црногорски превозници, због знатно нижих цена, могли преузети део посла на хрватском тржишту.

Џаба је премијер Милојко Спајић дан када су затворена два поглавља прогласио „супер уторком“, изјавио да је Црна Гора затворила више од половине поглавља,  да су реформе тешке, али нужне. Џаба је истог дана уверавао црногорску јавност да је преосталих 15 поглавља већ преко 90 посто спремно, да ће технички део посла бити завршен у наредних месец или два.

Џаба је и европска комесарка Марта Kос, Спајића и делегацију уверавала да се процес приближава крају и да неће бити „стварања чланства другог реда“.

Све џаба, када се унапред зна да Хрвати што се тиче Мориња, базена у Котору, „Јадрана“, судских процеса хрватских обитељи, Превлаке, процесуирања Црногораца, ратних злочинаца, неће попустити ни за мрву.

Осмог априла 2022. године, двадесет месеци после августовских промена и збацивања са власти Мила Ђукановића, Црна Гора је увела санкције Русији. Дан раније, 7.4. црногорско Министарство вањских послова протерало је четворо дипломата Абасаде Русије у Подгорици. У бриселским круговима, Црној Гори тада је оштро замерено што је читавих и недопустивих два месеца у том послу каснила за Бриселом.

Тим чином Подгорица је усклађеност националне са бриселском спољном политиком довела до 100 посто, са најављеним визама Русима од 1. октобра ове године, та усклађеност иде до 105 посто.

Али, шта су стотине година руско-црногорског пријатељства кованог у најтежим временима, шта су речи Његоша и Светог Петра Цетињског, њихови завети, спрам слике Марте Кос на Боботовом куку?