ЕУ ИНТЕГРАЦИЈЕ ИЛИ КЛАСИЧНА УЦЈЕНА? Хрватска једина кочница Црној Гори на путу ка Бриселу, Загребу смета чак и „каботажа“!

Док званична Подгорица прославља затварање још два преговарачка поглавља и напредује ка циљу чланства у Европску унију до 2028. године, сурова реалност опомиње на једну поражавајућу чињеницу: једина стварна кочница и препрека за Црну Гору на овом путу тренутно је Хрватска.

Све ово долази у свијетлу чињенице да је Хрватска недавно блокирала још једно поглавље Црној Гори те је у овом тренутку једина држава чланица Европске Уније која држи блокаде над својим „сусједима“. Црна Гора у овом тренутку ужива велику подршку преосталих држава чланица ЕУ, од сјевера до југа. Фактички свака држава и велика сила ЕУ даје зелено свијетло напретку Подгорице а једини који користе свој положај моћи и право вета за рјешавање билатералних питања јесте Загреб. Ово поготово изгледа занимљиво у свијетлу чињенице да управо из загребачких кругова, али и њима блиским медијима у Црној Гори прстом упиру у званични Београд да је главни кривац за успоравање европског пута Црне Горе, док са друге стране управо они блокирају поглавља Црној Гори.

Јасеновац, Јадран, Превлака, Морињ, Лора…: Шта су разлози блокаде из Загреба?
Када се загребе испод дипломатских фраза о „добросусједским односима“, види се да је Хрватска до сада званично блокирала или изразила оштре резерве на затварање два кључна поглавља, користећи их као полугу за условљавање:

Поглавље 31 (Спољна, безбедносна и одбрамбена политика)

Иако Црна Гора има 100% стопу усклађености са спољном политиком Брисела, Загреб је блокирао затварање овог поглавља 2024. године. Повод је био усвајање Резолуције о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Маутхаузену у Скупштини Црне Горе. Загреб је тада јасно ставио до знања да деблокаде нема док се не ријеше питања војног брода „Јадран“, разграничења на Превлаци, као и исплате одштета за логораше.
То је очигледно одговор на усвајање поменуте Резолуције а која је итекако била спорна Загребу у том тренутку. Међутим, како не могу званично негирати чињеницу да је у усташком логору Јасеновац био геноцид јер би тиме сами себе представили као државу која није раскинула са нацистичком прошлошћу, ипак су се одлучили на другачији вид дјеловања – отварање свих спорних питања са Подгорицом и на тај начин блокирали отворена питања.

Дошло је сада и до још свјежијег шамара из Загреба. Блокирано је и поглавље 14 а што је саобраћајна политика. Док је Црна Гора успешно затворила Поглавље 8 (Конкуренција) и Поглавље 29 (Царинска унија), Поглавље 14 је остало блокирано. Разлог је готово бизаран и оголио је економски самозаштита Хрватске. Загреб је уложио приговор јер су цијене црногорских друмских превозника знатно ниже од хрватских те су се стога уплашили да ће јефтинији црногорски превозници, када добију право превоза унутар Хрватске (што доноси чланство у ЕУ), угрозити њихове домаће превознике.

Као додатни разлог наведене су и спремљене ваздушне мапе контроле летења, гдје Хрватска страхује да би предложени приказ могао да прејудицира будућу границу на Превлаци у корист Црне Горе.

Понашање Хрватске у Бриселу многи аналитичари описују као синдром „жртве која је постала мучитељ“. На свом путу ка ЕУ, Хрватска је годинама трпела идентичне блокаде од стране Словеније због Пиранског залива. Уместо да гради другачије односе, Загреб данас исти рецепт силе користи према Подгорици.

Безобразлук под плаштом „европских стандарда“
Ипак, оно што посебно иритира црногорску јавност јесте чињеница да су европске интеграције замишљене као процес усклађивања са законима и вриједностима ЕУ, а не као полигон за међусобна условљавања. Европска комисија је више пута нагласила да се билатерални спорови морају рјешавати ван преговарачког процеса. Међутим, правило једногласности у ЕУ омогућава Хрватској да се директно оглуши о ове препоруке Брсела.

Док друге утицајне чланице попут Њемачке, Француске или Холандије инсистирају искључиво на реформама у правосуђу и борби против организованог криминала (Поглавља 23 и 24), Хрватска је једина држава која процес користи за класичну уцјену. Нико наравно не спори право хрватске да бране сопствене превознике, међутим ту настаје питање – како то питање онда није спорно ниједног другој чланици Европске Уније? Црна Гора свакако јесте итекако мало тржиште а јавна је тајна да црногорски превозници имају проблем са проналаском чак и возача те би стога тешко хрватски превозници претрпјели велику штету. Али користити то као аргумент за блокирање читавог једног поглавља представља чисто показивање европских мишића од наших „сусједа“.

Стога се поставља питање – да ли ће државни врх Црне Горе наставити са сервилним ставом према сусједима који сваку прилику користе за саботажу, или ће Подгорица коначно показати кичму и захтјевати од Брисела да заустави овакво безобзирно понашање?