Павел Шелин: НИЈЕ ВАЖАН ФРОНТ, ГЛЕДАЈТЕ НАШЕ СЛИЧИЦЕ!

Павел Шелин

Фасцинантан је овај украјинско-западњачки раскол између виртуелног простора и реалности на земљи. 

Негде уочи самита НАТО-а у Анкари почела је смишљена пропаганда: видите шта се ради са дроновима, Украјина побеђује. Зашто?

Пре извесног времена основни западни наратив био је тзв. стратешки ћорскокак, са тенденцијом да Украјина постепено ипак губи територије и да јој је потребна помоћ. Међутим, с таквим песимистичким наративом није баш лако правдати издвајање огромног новца, то јест – веома је отежано прање пара. Зато је потребна прича о томе да Украјина у ствари побеђује. Тада је много лакше давати и прати новац.  Због тога је у последњих пола године постављен крст на реалност: не треба обраћати пажњу на збивања на земљи. Сам Зеленски је рекао: „Не гледајте на линију фронта, то није важно, гледајте ове сличице које вам ми показујемо. Све ће се решити дроновима, у ваздуху.“ 

Зато је са медијске тачке гледишта НАТО самит у Анкари био веома успешан. Паре су подељене, банкет се наставља. Сви задовољни. А ако погледамо на земаљска збивања, на динамику померања фронта, слика је нешто мрачнија. Погледајте на Лиман, погледајте на Константиновку, на фронт у Запорошкој и Сумској области, од Гуљај-поља на запад. Где су све оне легендарне контраофанзиве ВСУ? Нема их. И сви су то некако заборавили. Памћење као код златне рибице.

С друге стране, у војсци Руске федерације због нечега сматрају да тај медијски фактор није важан. Они, рецимо, не желе да троше ракете на ефектне ударе по понтонским мостовима. Они делују и наставиће да делују као ваљак, сагласно плановима свог генералног штаба, стрпљиво испуњавајући циљеве које су поставили пре 3-4 године. Притом, реални проблеми се постепено решавају, у ходу, као и у сваком дугом рату.

Али видећете, за неколико месеци Украјинци ће смислити неко ново чудо-оружје. Били су бајрактари, па хајмарси, па абрамси и леопарди – све је то прошлост. Сад су ту чудесне ракете мидл-страјк, е, то ће сигурно да нам донесе победу. Или роботи…

Особеност украјинске медијске сфере састоји се у томе што је кроз систем тоталне цензуре у друштву могуће ширити и одржавати најразличитије и најапсурдније илузије. Сећате ли се, постојала је та чувена фортеца (тврђава) Покровск. „Не дамо Покровск, одбранићемо Покровск“, итд. Пола године након што је руска војска заузела Покровск – нико више тај неосвојиви Покровск не помиње. Тако ће бити и даље. 

Јер, ко руководи Украјином? Медијски стручњаци. И они добро раде свој посао. Медијски је могуће подићи тврђаву, и медијски је бранити, а онда – просто на њу заборавити. И нико их више неће питати ни за Часов Јар, ни за Константиновку, ни за Красни Лиман. То више не постоји. Али зато постоји мидл-страјк, а стижу и роботи.

(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)