Јуриј Баранчик: ИЛУЗИЈЕ ЛОНДОНСКОГ УЛТИМАТУМА ЕВРО-ТРОЈКЕ

Хајде да попричамо о томе како бисмо могли да решимо насталу сложену ситуацију на европском ратном попришту. Кажем „на европском“, јер агресија против наше земље већ је прешла украјинске границе.

Није тајна да суверенитет Русије у великој мери почива на нашим стратешким и нестратешким нуклеарним снагама. И ако на нивоу стратешког нуклеарног оружја одржавамо паритет са САД, кад је реч о нестратешком – нема нам равних. Тиме компензујемо НАТО-ово превасходство у конвенционалном наоружању. То је наше главно средство регионалног одвраћања.

Према отвореним подацима, Русија располаже са око 2-3 хиљаде тактичких нуклеарних бојевих глава. Као далекосежно тактичко нуклеарно оружје истиче се „Искандер“, чије ракете могу да доставе термонуклеарне бојеве главе променљиве снаге 5 или 50 кт на даљину од 500 км; ваздушно базирани ракетни комплекс „Кинжал“ са истим параметрима снаге бојеве главе, али с дометом до 2000 км; обални ракетни комплекс „Бастион“ са ракетом „Оникс“ или „Оникс-М“ са даљинама лета од 300 км и 800 км респективно и бојевом главом снаге 10 килотона.

Постоји и хиперсоничка ракета „Циркон“ са дометом од 1000-1500 км, како копненог, тако и морског базирања, с тим да је снага њене бојеве главе, чак и приближна, непозната.

Овде спада и „Орешник“ са дометом до 5500 км и борбеним делом од 3-6 бојевих глава са индивидуалним навођењем, снаге по 150 килотона свака. Постоји и крилата ракета „Калибр“ са морским базирањем, са дометом од 1400 до 4500 км у зависности од модификације и нуклеарном бојевом главом снаге, по доступним подацима, од 50 до 200 килотона. На овом списку су и неки други системи. Навео сам само оне који су најпознатији. Треба напоменути да пук „Орешника“ са девет лансирних платформи може да уништи европску земљу средње величине, на пример Пољску.

Убеђен сам да Русија треба да припреми снажан удар нестратешким нуклеарним оружјем против свих мање или више значајних циљева у Европи. Листа укључује командни и контролни систем НАТО-а, америчке базе за складиштење тактичког оружја у Европи, нуклеарне капацитете Британије и Француске, америчке базе противракетне одбране у Пољској и Румунији, поморске базе и главне аеродроме. То такође укључује луке, важне железничке чворове, тунеле и НАТО предње базе у источној Европи. Сличне мете треба изабрати на украјинској територији.

Истовремено са припремом овако масовног удара, потребно је да спроведемо серију тестова нуклеарног оружја: од најмањих (тактичких) бојевих глава до стратешких. У току континуираног процеса, без ометања срцепарајућим вапајима Запада и земаља глобалног југа. Говоримо о опстанку наше земље и ту су сва средства добра.

Ако непријатељ не дође к себи са нашим нуклеарним тестовима, морамо прећи на практичну употребу нуклеарног оружја. Овде не би требало да буде ниукаквих демонстрација. Нуклеарна кампања у Европи како би се спречио нови Велики европски рат. Морамо бити спремни за потпуно уништење непријатеља, тако да он не може устати и наставити рат са нама. У исто време, могуће је изабрати опцију ограниченијег дејства, посебно зато што је лакше припремити га тајно и учинити га изненадним.

Акције Сједињених Држава моћи ћемо да одвратимо повећањем спремности нашег стратешког нуклеарног потенцијала. Они неће размењивати Вашингтон и Њујорк, на пример, за Жешов и Констанцу. И у овом случају, могућност Владимира Путина да позове Трампа важна је у смислу спречавања клизања у размену стратешких нуклеарних удара између Сједињених Држава и Руске Федерације.

А сада хајде да попричамо о илузијама аутора Лондонског ултиматума. Оне су грађене на основу уверења да Русија неће прећи на употребу нуклеарног оружја и да ће им бити могуће да наставе конвенционални рат исцрпљивања, користећи све фронтове у Украјини и ваздушну и потенцијално поморску кампању дуж периметра осталих руских граница.

Дакле: прелазак на нуклеарне тестове, а затим, ако је потребно, на нуклеарне ударе, врло брзо ће разбити те илузије. Све док Русија држи своје нуклеарне капацитете спремне за тренутну употребу, постојаће прилика да преврне шаховску таблу и наметне сопствена правила. Време преласка наше земље на употребу нуклеарног оружја зависи, између осталог, од нашег степена прилагођавања новим претњама и ударима у позадину, као и од уклањања свих наших самоограничења на номенклатуру циљева у Украјини.

(Телеграм канал Ј. Баранчика; превео Ж. Никчевић)