АНА АХМАТОВА У СЕЋАЊУ САВРЕМЕНИКА
⭐️ Праштање
Гледајући је, постајало је јасно (као што је рекао, чини ми се, неки немачки писац) зашто су Русијом повремено управљале царице. У њој је постојало величанство, ако хоћете, империјско величанство. Била је невероватно духовита, али то није начин да се прича о овој особи. У то време био сам потпуни дивљак, дивљак у сваком погледу – културном, духовном. Мислим, ако ми је и усађен неки елемент хришћанске психологије, то се десило захваљујући њој, њеним разговорима, рецимо, на теме религиозног постојања. Само то што је ова жена опростила својим непријатељима било је најбоља лекција за младог човека, попут вашег покорног слуге, лекција о ономе што је суштина хришћанства. (✍🏻 Јосиф Бродски)
⭐️ Душевност
А. А., равнодушна према наступима, публици, овацијама, устајању и осталим никоме потребним почастима, обожавала је аудиторијум за чајним столом, разноврсну гомилу пријатеља, буку и весеље разговора за трпезом. У томе је била јединствена: људи су падали са столица од смеха кад би она себи допуштала лудорије. У улози даме дуго није могла да издржи, али се увек, кад би добила позив у пристојан дом, за њу припремала. (✍🏻 Надежда Мандељштам)
⭐️ Деликатност
Врло је деликатна. Спремна је да хвали храну, одећу, изглед – у ствари све што треба, само да некога не увреди. Али је у процени поезије немилосрдно искрена. Ту никад не вара, и, превазилазећи своју деликатност, каже директно: „Не свиђа ми се“. (✍🏻 Виктор Ардов)
⭐️ Слобода од материјалног
Она је била потпуно лишена осећаја за власништво. Није волела ни чувала ствари, и растављала се с њима изненађујуће лако. Попут Гогоља, Аполона Григорјева, Колриџа и свог пријатеља Мандељштама, била је бескућна номадкиња и у толикој мери није ценила имовину да се радо ослобађала ње, као од неког терета. (✍🏻 Корнеј Чуковски)
⭐️ Начитаност
Она је поседовала посебан дар читања. <…> Зато је познавала своје омиљене књиге као нико други. Припремајући коментар за различита издања, често се морало сусретати с недовољно објашњеним цитатом из Дантеа, Шекспира, Бајрона. <…> Преостаје да се позове Ана Андрејевна. Ана Андрејевна је волела таква питања (нисам их ја једина постављала) – она је то звала својим референтним бироом. Понекад је цитат одмах препознавала, без скидања слушалице. Понекад је говорила да је за одговор потребно нешто времена. Не сећам се случаја да је цитат остао необјашњен. (✍🏻 Лидија Гинзбург)
⭐️ Оштроумље
Она је знала да пронађе смешне црте у многим стварима које би иначе деловале неподношљиво страшно или неописиво досадно. Могла је бити иронична или изузетно духовита, али је разумела и смисао за грубе шале. (✍🏻 Вјачеслав Иванов)
⭐️ Аутентичност
Међу призрачним, фантастичним, нејасним светом који ме окруживао, она је једина деловала као стварност, а не сан, иако је у то време писала о духовима. Она је била несумњива, поуздана међу свим колебљивим непоузданостима. <…> Било је неминовно писати о њој, јер сама она, њене речи и дела, њена глава, рамена и покрети руку имали су ту завршеност која у овом свету обично припада само великим уметничким делима. (✍🏻 Лидија Чуковска)
(Телеграм канал „Академия Фомы“; превео Ж. Никчевић)
