Владимир Варава: O ХУМАНИЗМУ И СВЕТОСТИ

Питање за поштоваоце и ватрене браниоце Запада – западне филозофије и западне културе у целини. Како се догодило да је Запад – та тврђава хуманизма и неке врсте хистеричне љубави према човечанству, где је свака људска жеља и најмањи хир сматран светим, и где је култ појединца – и свега што то подразумева – дуго владао – готово преко ноћи заронио у понор фашистичке мизантропије? Затим се спустио у постмодерно исмевање саме суштине људског бића, а сада је дошао до транс- и пост-људске замене људског бића кроз уништење свих традиционалних физичких, психолошких и духовних атрибута.

И како се догодило да у Русији – земљи оптуженој за сваки замисливи грех у вези са непоштовањем појединца, за сузбијање слободе, сервилни колективни менталитет, тоталитарно насиље над људским бићем и тако даље – не постоји, и у принципу никад није могао да постоји, никакав фашизам, постмодернизам или трансхуманизам? Да је управо у Русији место где се налази најдубља бол за људско биће и најјача чежња да му се помогне – и на крају спасе?

Ствар је у томе што је само у Русији истински откривена светост људског бића. И зато је бол за човека – смртног и страдајућег – тако интензивна. У руској традицији, светост није само светост у црквеном смислу; то је нека врста апсолутне светости људског бића – она која уједињује вернике и невернике, учене и неуке, материјалисте и идеалисте, и све, све, све. У Русији никад није било хуманизма, јер су хуманизам и светост неспојиви. А пошто није било хуманизма, нема ни оних монструозних чинова истребљења који се виде на Западу – као што је то у фон Трировом филму „Меланхолија“, у којем је он осудио човечанство.

Коначно, на видело излази фундаментална контрадикција између Русије и Запада: с једне стране заједнички, универзални напор да се спасе целокупно човечанство; с друге стране, екстремни покушаји уништења људске суштине и самог човечанства. Ова контрадикција је непомирљива; она представља осу и смисао земаљске историје.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)