Како Фриц каже: Немачка притискала Гугл, Фејсбук и друге да цензуришу „неподобне“ објаве

Getty © Jakub Porzycki/NurPhoto

Документи које је објавио немачки Бундестаг показују да влада у Берлину годинама води кампању притиска како би цензурисала садржаје на интернету у име борбе против „говора мржње“ и „дезинформација“.

У периоду од пролећа 2022. године до пролећа 2024, високи немачки званичници састали су се чак 34 пута са представницима „Гугла“, како би захтевали уклањање или репресију одређених објава.

Тадашњи канцелар Олаф Шолц био је присутан на два билатерална састанка са представницима „Гугла“ и још једним са више компанија. Сва три састанка су била у Канцеларијату у Берлину.

Немачке власти су у 29. наврата одржале билатералне разговоре са америчком компанијом, који су се тицали садржаја на Гуглу или Јутјубу. На четири састанка био је присутан лично директор „Алфабета“ Сундар Пичај, док су на осталима били директори за „глобалне односе“, „поверење и безбедност“, као и „односе са владама и јавну политику“.

Са немачке стране, осим Шолца, на састанцима су учествовали и тадашња министарка унутрашњих послова Ненси Фезер, министар правде Марко Бушман, министар привреде Роберт Хабек, два висока званичника Министарства спољних послова – али не и Аналена Бербок – као и Клаус Милер, и данас директор савезне агенције која спроводи Закон о дигиталним услугама ЕУ (ДСА) у Немачкој.

Међу темама разговора били су „говор мржње, лажне вести и дезинформације“, посебно у контексту руско-украјинског сукоба; ДСА и борба против „дезинформација“; а често се спомињало и „јачање отпорности демократије“.

Документи су открили да Берлин није притискао само „Гугл“. Од укупно 53 састанка, најмање 13 је било са представницима „Мете“. Први је био већ 3. марта 2022. о „дезинформацијама“ на Фејсбуку и Инстаграму у вези са руско-украјинским сукобом. Седам састанака је одржано са представницима ТикТока, а документован је и јавности познат састанак тадашњег министра за дигиталне послове Фолкера Висинга са Илоном Маском у јануару 2023, недуго након његове куповине Твитера (и пре преименовања у Икс).

Европска унија користи ДСА да цензурише „противзаконити говор мржње“ и остале неподобне објаве. Немачка је једна од најагресивних земаља-чланица ЕУ по овом питању.

Већина друштвених мрежа има седиште у САД, где је уставом заштићена слобода говора. Док је администрација америчког председника Џозефа Баједна сарађивала са ЕУ и чак користила ДСА да цензурише домаће дисиденте, како су документовали истраживачи као Мајк Бенц, повратком Доналда Трампа у Белу кућу почињу сукоби са Бриселом око ове праксе цензуре на мала врата.

Преко ДСА, Брисел и Берлин могу да траже цензуру свих садржаја, на било ком језику, ако су видљиви на територији ЕУ. Интернет-компаније теоретски могу да примене геоблокаду само за просторе ЕУ, али је у пракси далеко једноставније и јефтиније да се ти садржаји забране глобално. Тако је Јутјуб 2022. године забранио све руске медије, од РТ и Спутњика до јавног сервиса, управо на захтев ЕУ.

Документи су објављени као одговор на посланичко питање из редова Алтернативе за Немачку (АфД) у марту 2024. У њима се напомиње да списак није коначан, јер обухвата само састанке на министарском нивоу, а не и састанке на којима су присуствовали нижерангирани званичници. Немачка влада је такође напоменула да не постоји законска обавеза вођења евиденције о оваквим састанцима.