Нешто што је у теорији књижевности класични плеоназам, могло је да буде додатни разлог за погоршање ионако крхких односа између Србије и Црне Горе. Надајмо се да неће.
Ријеч је о формулацији из потоње поправке Закона о статусу потомака династије Петровић , који је усвојен још у доба најжешће владавине Поглавника од прије 15 година!
Анексија значи „насилно припајање, или присаједињење“, у конкретном случају Црне Горе Србији.
У претјераној стогодишњој бризи за материјално збрињавање краљевске породице, пропуштена је прилика да се из њега изостави проблематична формулација, Рања К., без сумње.
Пошто претпостављам да Јаков због тога неће втатити Закон „ на поправку“, остаће, до даљњег, ако не озакоњена срамота, , оно бар као чудна двосмислица у погрешној језичкој конструкцији! Загонетно је – коме је она и због чега уопште требала.
Јер, ако се за сто и кусур година зна да ријеч анексија никад није употријебљена ( јер би то у односима Србије и Црне Горе била безочна подвала) остаје нам да закључимо како је ова потоња ,као непостојећа држава,саму себе „насилно анектирала“, ваљда преко Подгоричке скупштине, чије су одлуке у Парламенту Црне шуме малоумном Резолуцијом усвојене прије осам година поништене!
Била је, ето, прилика да посланици не само српског корпуса, из Закона изоставе ову смијешну, бесмислену ,ајванску формулацију, али је то, нажалост, изостало.
Што се тиче небројено пута безумно оклеветане Подгоричке скупштине у Поглавниковом земану, ради прекрајања историје, понављао сам више пута, узалуд, да су избори за њу били први, потоњи и једини демократски и регуларни избори у Црној Гори!

О томе свједочи и књига Јанка Тошковића „Избори у Колашинском срезу“ за Велику Подгоричку скупштину, коју сам, као гимназијалац имао у рукама. У њој су побројана сва бирачка мјеста, са члановима бирачких одбора, поименично, као и сви кандидати за посланике са бројем добијених гласова! Било је тако и у другим срезовима.

Па откуд онда она формулација „нерегуларна и сл. Подгоричка скупштина“? Рекао бих – из истих индуктора као ова потоња о „насилној анексији (ваљда ЦГ , да поновим још једном).
Морам признати да ме баш запањује брига садашње и минуле црногорске власт (што му дође на исто!) о насљедницима краљевске куће, за које нико у Црној Гори не зна ни ко су
, ни колико их је! Зна се једино за „принца“ који носи „ђедово“ име . Неко је својевремено примијетио да тај по свему личи на оне праисторијске, дарвинове Црногорце! До данас је остла сумња о његовој аутентичности…

С тим у вези ја бих поставио наивно питање ондашњим, а и данашњим властодршцима у Погорици: Да ли је икад ико провјерио ДНК наводних наследника којима се национална добра Црне Горе великодушно поклањају? Готово ми је невероватно