МИЛУТИН МИЋОВИЋ: Ћирилица вуче на Бизант, од чега се модерна Европа увијек гнушала!

Милутин Мићовић (фото: dan.co.me)

(Поводом изгласавања закона о враћању имовине владарској кући Петровић по закону Скупштине Црне Горе чији први члан гласи да је Црна Гора “насилном анексијом припојена Србији 1918.”)

 Турци су били наши вјековни пријатељи. Косовска битка је измишљотина пјесника. Милоша Обилића је измислио геније који је рођен за несрећу српску. 

Десет вјекова Црна Гора је била слободна држава, што је српска историја скривала. Црна Гора није била окупирана од Османске империје ни од Аустрије, него од Србије. 

Његош је бомбардовао свој гроб, јер је посмртно дознао којим путем треба да иде Црна Гора, и како ће се тумачити његово дјело. Све што је написано на ћирилици није наше, него нам је подметнуто. 

Руси су нас увели у крваву историју, помажући нам да се истражимо- то им нећемо никад заборавити. Црногорске владике помагале су ту Истрагу, која нам још мути ум и враћа нас у мрачну прошлост. 

Да нам није било црногорских владика – живјели би ко и други народи који су смирили себе и своју историју. Какви смо, ни комунизам од нас није могао направити срећан народ. 

Браћа су била приморана да једни друге у јаму бацају, али ни то нас није могло опаметити. Били смо све заборавили, али узалуд, опет се неко сјећа. Зашто да се вазда око нечега споримо и једни другима ноге подмећемо?! Па не иде се тако у сретнију будућност.

 Је ли важнија Подгоричка или Петровданска скупштина? Па зар још да имамо дилеме око тога? Па хоћемо ли вазда – или истоку или западу. Па ваљда ни исток не може без запада. Подгоричку су подржавали Бјелаши, а Петровданску највиши лидери тадашње Европе. Па неће нас тај локализам увијек вући на дно јаме. Интернационализам је решење за мале народе. 

У цијелој историји нијесмо могли имати среће, него вазда неко Косово, зато сваку наду полажемо на постисторију. Ако треба још да гинемо, да гинемо без крви, и живимо – мртви задовољни, у савршеном интернационализму. Нико не може бити наш помоћник ни пријатељ, ко Нико, кога су луди Црногорци вазда гледали с висине. 

Ми смо себи били вазда највиши непријатељи- тако нас је проклео наш Владика. Нико нам више мука није задао него наше владике. Промијенићемо себе, написаћемо нову, безболну азбуку, чија слова истина неће занимати. Латиница је наш културни бренд и пут у милу нам Европу. Друкчије се не можемо ослободити ауторитета који су нам крв пили кроз историју. 

Никад нас нијесу бомбардовали ни Аустријанци, ни Њемци ни Енглези, а о Американцима и да не говоримо. Милошевић је својим непочинствима приморао НАТО пакт да бомбардује српски народ и очисти га од националне мегаломаније. Епицентар српске националне мегаломаније, Косово, морало је бити избрисано америчком милосрдном олујом. Ако је ко погинуо и у Црној Гори, то је био наш мали допринос новом свјетском поретку и миру у нашој кући. 

Морамо нашу историју довести у ред и све крваве бојеве истјерати из наших глава. Народне пјесме и глупог етно примитивизма, треба да се стидимо и сасијецамо га у коријену. Ћирилица вуче на Бизант, од чега се модерна Европа увијек гнушала. 

Народ који је заражен ћирилицом, морамо лијечити или уништавати. Историја није свето писмо, ми смо слободни људи. Нећемо богове, који од нас траже да носимо крст! Хоћемо богове који нам не задају никакву главобољу. Треба да се ослободимо памћења као тешких наследних болести. Дајте све од себе да би једном били уважени и од наших непријатеља. Пријатељи од нас много траже, а непријатељи ништа – него да нас нема! 

Тако говоре нови Црногорци у народној скупштини! 

Фото: Његошева Капела и гроб, послије бомбардовања од стране Аустрије, 1916.