
© fakti.rs
РУСИЈА ће бити у ратном стању наредних неколико година, можда и пар деценија, оценио је велики руски обавештајац Андреј Безруков, који је сада професор на Катедри за примењену анализу међународних проблема на МГИМО-у, као и члан Савета за спољну и одбрамбену политику.
Говорећи на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (СПИЕФ), додатно је упозорио и државни врх и сународнике:
„То би могао бити веома врући рат који се може проширити и на друге регионе. Можда ћемо имати две генерације које се практично могу сматрати ратним. Зато морамо научити да живимо са овим ратом. Потребан нам је државни економски систем који неће бити само у функцији развоја, већ и одбране“.
Безруков сматра да се Русија може суочити и са „биолошким ратом“ јер су већ развијене технологије које омогућавају „стварање вируса који ће нас све уништити“:
„Све оне биолабораторије које су биле око нас нису само трошиле буџет. Правиле су оружје будућности. Те технологије омогућавају стварање вируса који ће нас све уништити.“
У наставку је рекао да ће Русија бити у рату и укључена у глобалне сукобе још „неколико деценија“:
„Русија је тренутно на првом гребену светског рата, а биће још један гребен у будућности, као што су били Први и Други светски рат. Ово што се догодило у Ирану доказује да хегемон више није хегемон, али ће доћи до још једног сукоба. Вероватно у Азији“.
Безруков сународницима сугерише да Руси треба да „престану да буду добри према непријатељу“. И додаје:
„У новом смо рату. Шта је нови рат? Он произлази из технолошког и друштвеног темеља који се тренутно формира. Заузимање територија више није корисно; престали смо да дрхтимо и нема никога да их окупира. Ово је рат исцрпљивања и подривања. Запад је изабрао једноставну стратегију у свом сукобу са Русијом: избегавати нуклеарни сукоб, јер би у таквом сукобу Запад неизбежно изгубио. Зато се одлучио за кување жабе. Полако ескалира ситуацију. Ево, украјинске оружане снаге су дроновима напале Санкт Петербург и аутобус Москва-Симферопољ. Неће стати јер немају где да се повуку. Ми смо егзистенцијална претња за њих“.
Безрукова је додатно појаснио своја упозорења:
„Сада смо на првом гребену светског рата. Биће два гребена, као у Првом и Другом светском рату. Први светски рат је уништио систем, а сада је систем већ уништен. Оно што се догодило у Ирану доказује да хегемон више није хегемон. Правила игре ће одредити следећи сукоб. Највероватније ће бити у Азији, јер је тамо највећи део глобалне економије. То ће се догодити за неколико година“.
Нагласио је да је примарни циљ Запада и даље неутрализација руских нуклеарних снага, средствима која искључују нуклеарни сукоб:
„То се може изводити на два начина. Или изградњом система у свемиру, што су почели да раде, како би се спречило полетање било чега, или урадити као што су урадили у операцији Паучина: инкорпорирати своје агенате и у одређеном тренутку ударити на наше нуклеарне снаге изнутра. Можда неће све уништити, али нећу детаљније говорити о технологијама које тренутно постоје и које ће се развијати. То је реалнна претња. Против Ирана су искористили авганистанске избеглице, а код нас би могли користити знате и сами кога“.
Безруков посебно указао на претњу са ослонцем на вештачку интелигенцију:
– Палантир, функционише веома добро. Шта им је циљ у Русији? Вертикални систем доношења одлука. Свакодневно видимо неефикасност и немогућност разних министарстава и агенција да међусобно комуницирају, не досежући највиши ниво, што се одражава и на фронту. Рачуница им је да ће у одређеном тренутку преоптеретити наш систем доношења одлука сложеним нападима из свих праваца – идеолошким, физичким, војним и тако даље. И да систем једноставно неће бити у стању да доноси адекватне одлуке.
– Циљ Запада је да удари и на критичну инфраструктуру Русије и већ то реализује. Дрон може да зађе у практично било који регион земље преко Старлинка и падне тачно тамо где треба. То је већ озбиљан проблем за нас. Нажалост, нисмо били спремни за то“.
Безруков је у Санкт Петербургу изговорио и ово:
„Питање је шта радити? То није празно питање, већ се мора сада решити. Да поновим: прво морамо схватити да ћемо бити у рату наредних неколико година, можда и неколико деценија. Ово не значи заустављање економског развоја или одустајање од пројеката. Међутим, мораћемо да изградимо нову инфраструктуру, да започнемо нови технолошки циклус — са целом нашом инфраструктуром. Пре свега, морамо обезбедити заштиту критичне инфраструктуре. То значи да наши складишта нафте, комуникациона чворишта, базе података и тако даље морају бити или закопани под земљом или заштићени, баш као и наше нуклеарне електране. Потребна нам је инфраструктура која може да преживи рат који нам намећу“.
Закључно је оценио да је Русији потребно и реструктурирање система управљања:
„Потребна нам је Ставка, јер само стратешки штаб може да обезбеди координацију на највишем нивоу, а истовремено да делегира огромну количину овлашћења надоле. То ће функционисати само са новом културом доношења одлука, културом поверења, културом служења Отаџбини. Нећу сада говорити о обавештајним и контраобавештајним службама, али сматрам да заиста морамо да престанемо да будемо добри. Веома смо добри за наше непријатеље. Спори смо. Много им дозвољавамо. Они нас се не плаше јер су многе, многе црвене линије о којима смо разговарали остале на папиру.
– Русија има бројне могућности да утиче на своје противнике без упуштања у нуклеарни сукоб. На пример, цела Западна Европа зависи од увозног гаса. А знате ли шта је експлозија цистерне за гас? Еквивалентна је, ако се правилно детонира, малој нуклеарној експлозији. Они то морају да схвате, а то значи да им неко то мора рећи. Директно и отворено јер су једноставно изгубили страх“.