Ово неки не желе да чују: Срби морају да упознају свет с једном важном темом

© Фото : Фото: Снимак екрана/Јутујб/RTS Kulturno-umetnički program – Zvanični kanal / Страдање српске деце у Независној Држави Хрватској

Оно што Срби морају да раде јесте да истрајно обавештавамо свет о геноциду над српским народом, како оне што желе да нас чују, тако и оне што не желе. То никако не смемо да престанемо да радимо и из тог разлога је битно данашње отварање изложбе о Јасеновцу у Стразбуру, оцењује историчар Милош Ковић.

У Европском парламенту у Стразбуру данас ће се отворити изложба „Јасеновац, сећање и опомена“ , прва своје врсте на таквом месту. На њој ће бити представљени аутентични документи из историјских архива, фотографије, али и сведочења преживелих из озлоглашеног усташког концентрационог логора.

Изложбу организује посланик Европског парламента из француске странке Национално окупљање Александар Николић , у сарадњи са Федерацијом младих Срба Европе, а председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић предводи скупоштинску делегацију која ће присуствовати отварању.

Учимо од Јермена

Историчар и професор на  Филозофском факултету у Београду Милош Ковић каже да за разлику од Јермена или Јевреја, Срби нису успели да обавесте свет о ономе шта им се дешавало, и то не само од 1941. до 1945, већ и од 1914. до 1918. године. Он подсећа да је, према мишљењу Милорада Екмечића, геноцид над Србима почео 1914. уништењем села у околини Фоче и додаје да се томе може додати и разарење Шапца и мачванских села.

Још су тада Срби постали жртве концентрационих логора – међу првима у Европи. Познати су логори као што је онај у Араду, Добоју, Нађмеђеру, Маутхаузену , али и други. То су исти они логори у које ће Срби, као и други народи, бити затварани и систематски уништавани у Другом светском рату.

Срби су у 20. веку претрпели геноцид у два светска рата. Суочили су се са намером да као народ буду уништени, а то исто је покушано и крајем 20. века у ратовима у којима је разбијена Југославија. Срби из Републике Српске су успели томе да се одупру, али не и Срби из Крајине, са територије данашње Хрватске, каже Ковић за Спутњик.

Упркос свему томе, додаје он, свет, а пре свега западни свет односно западна Европа и Америка, не знају за геноцид над Србима. То је наша грешка каже Ковић и додаје да треба учити на примеру Јермена. Међутим, за разлику од Запада, нешто је другачија ситуација када је реч о Русији. Тек се сада развија свест, чак и у руској науци, о томе да су Срби претрпели геноцид. До скоро је била укорењенија само представа о партизанским ратовима југословенских народа.

Не вреди очајавати – мора се радити

На „промоцији“ геноцида над Србима морамо много да радимо и да се ослонимо, пре свега, на руску науку, која је глобална, истиче наш саговорник и додаје да не вреди очајавати, већ да се мора радити.

Када кажем да свест о геноциду није заживела на Западу, мислим пре свега на најшире друштвене кругове. У науци таква свест углавном постоји, али није учињено довољно на обавештавању јавности. У томе морамо да тражимо и сопствену одговорност. Не сме се заборавити ни чињеница да се геноцид над Србима систематски прећуткује. Довољно је сетити се улоге римске курије, односно Ватикана у геноциду у Независној Држави Хрватској, и поставити питање да ли је ико у Ватикану за то одговарао. Такође, битна је била и улога обавештајних служби САД и Велике Британије у спашавању нациста, укључујући и усташе, после 1945. Овде, наравно, мислим на такозване „пацовске канале“. У томе су, наравно, тесно сарађивали са Ватиканом.

Данас они који су учествовали у злочинима и они који су спасавали злочинце делују на светској сцени и не осећају потребу да се било коме правдају, опомиње Ковић. Међутим, он додаје да такође постоје истраживачи и људи од савести и подсећа да су светску јавност о пацовским каналима обавестили управо амерички новинари.

Ту се много тога може научити од јерменског и јеврејског народа и ми у томе нећемо бити сами — постоји огромна подршка и разумевање руске науке. Ту, наравно, мислим на науку са територије Руске Федерације, а у тим напорима не учествују само Руси, већ и тамошњи припадници осталих народа. Такође врло често наилазимо на разумевање и у земљама које су некада припадале Совјетском Савезу, као што је Белорусија.

Морамо прво себе да освестимо

Узроци непостојања свести о геноциду код нас самих су вишеструки, каже Ковић. Није исто размишљање људи у Републици Српској, Црној Гори или Србији када се спомене реч геноцид . Свест о геноциду у НДХ много је јача у Бањалуци него у Врању. Са друге стране, Врањанци имају далеко већу свест о геноциду који су бугарске окупационе трупе починиле над Србима у Првом светском рату, о чему се мање зна у Бањалуци. Из овог разлога, каже наш саговорник, потребно је да на оваквим темама радимо сложно и заједно.

Оно што је веома важно знати када је реч о узроцима непостојања сопствене свести о страдању, односно о неуграђивању свести о геноциду у темеље српског националног бића, јесте да узроке томе треба тражити у режиму који је на територији Југославије постојао од 1945. године. У Титовом режиму, то су биле забрањене теме. О томе се могло говорити, али на тачно одређен начин. Не смемо да заборавимо то да чак ни Титова Југославија није смањивала број жртава Јасеновца као што се то данас ради, чак и у Србији. Они који су били присталице и заговорници режима Јосипа Броза Тита, нашли су нову подршку и заштитнике у данашњем либералном Западу.

Либерални Запад подржава такве пројекте, тврди Ковић, што се данас види и у Украјини. Оно што тамо данас ради НАТО Запад са својом идентитетском политиком директно се наслања на оно што је радио Лењин Русима, о чему је говорио и сам Путин. Нажалост, каже, то се наставља и на оно што су радили нацистички окупатори у Украјини.

Врло је слично и са титоистичким режимом који је у јужним српским крајевима у многоме наставио италијанску фашистичку политику. Ту мислим на територије Косова и Метхоије, Македоније. Истовремено, злочине Независне Државе Хрватске није казнио. Ту никада није дошло до покајања и данас живимо последице тога. Све то има подршку НАТО запада који у Хрватској и том њеном ревизионизму којем сведочимо види оруђе у обрачуну са Русијом за који се тај Запад увелико спрема.

Дошло је до необичне идеолошки практичне синергије између онога што је био титоистички наратив, односно у Русији лењинистички, и онога што данас проповеда НАТО Запад. Ту су корени прећуткивања Јасеновца и данашњих поигравања са бројем жртава и то треба да имамо у виду када се залажемо за истину о геноциду над Србима на међународној сцени, закључује Ковић.