Руски и српски социолози представили резултате заједничких истраживања у часопису „Социолошки преглед“
Учесници семинара посветили рад сећању на оснивача Уралске социолошке школе Јурија Рудолффовича Вишневског
Прошле недеље Школа државне управе и предузетништва Уралског Федералног Универзитета из Екатеринбурга била је центар више научних дискусија.Од 13. до 17. априла одржана је XII Међународна научно-практична конференција, а у оквиру ње одржано је још једно заседање Руско-српског научног семинара по друштвеним наукама, које је било посвећено представљању резултата обимног заједничког пројекта – серије заједничких публикација руских и српских научника у водећем социолошком часопису Републике Србије – „Социолошки преглед“.
Овај међународни научни пројекат, који представља један од значајнијих и веома добрих и успешних примера академске сарадње између Русије и Србије у области друштвених наука, окупио је истакнуте истраживаче са Уралског федералног универзитета (УрФУ) из Екатеринбурга и српских академских институција.
Иницијатива УрФУ као покретачка снага сарадње
Урош Шуваковић, један од кључних српских учесника пројекта, посебно је истакао лични допринос руководства Школе државног управљања и предузетништва УрФУ на челу са Алексејом Константиновичем Кљуевом у развоју научног дијалога између две земље.
„Управо је руска страна била иницијатор састанка и њихова је заслуга што је овај пројекат уопште добио живот. Надам се да ће се у будућности пројекат само развијати и доносити све више плодова“, рекао је Шуваковић, указујући на стратешку улогу руских колега у покретању и реализацији ове сарадње.
Шуваковић је, поред тога, био суаутор истраживања о социјалном простору сиромаштва, доприносећи српском искуству у анализи овог глобалног друштвеног проблема и омогућавајући упоредну перспективу руско-српског контекста.
Сећање на оснивача Уралске социолошке школе
Током семинара, учесници су одаали почаст изузетном научнику и оснивачу Уралске социолошке школе, професору Јурију Рудоловичу Вишневском. Истакнуто је да је учешће у овом међународном пројекту било један од последњих радова заслужног професора, чији је научни опус оставио дубок траг у развоју социолошке мисли.
Пет кључних истраживачких праваца
У оквиру сесије, водећи истраживачи представили су резултате заједничких пројеката из најактуелнијих области социолошке науке:
- Трансформација културе сећања Тема „Од историјског сећања на Други светски рат ка капиталу историјског сећања: трансформација културе сећања у свести руских студената“ ауторског тима под вођством Ј. Р. Вишневског (М. В. Певнаја, А. В. Кулминскаја, Б. Вучковић) отвара важна питања о томе како младе генерације у Русији перципирају и вреднују историјско наслеђе. Српски колега Борис Вучковић допринео је упоредном углу у анализи трансформације културе сећања, уносећи српско искуство у дискусију о историјском памћењу у постсовјетском и постјугословенском контексту.
- Социјални простор сиромаштва Истраживање „Социјални простор сиромаштва као предмет социолошке анализе“ представља плод заједничког рада А. К. Кљуева, У. Шуваковића, А. П. Багирове и Т. С. Козицине, фокусирајући се на један од најгорућих друштвених проблема савременог доба.Урош Шуваковић је својим српским искуством у истраживању социјалне искључености и сиромаштва обогатио анализу, омогућавајући шире разумевање овог феномена у транзиционим друштвима.
- Алтруизам међу руском омладином Рад „Алтруизам у животном простору руске омладине“ аутора Н. Л. Антонове, В. Р. Лопатине и С. Шљукића бави се вредносним оријентацијама младих људи и њиховим ставом према солидарности и међусобној помоћи. Српски професор са катедре за социологију Новосадског универзитета Срђан Шљукић допринео је упоредном димензијом студије, уносећи перспективу српске омладине и омогућавајући анализу разлика и сличности у вредносним системима младих у двема земљама.
- Аксиолошка истраживања породичног дискурса Студија „Аксиолошка измерења породичног дискурса: квалитативна анализа женских блогова у руском и српском дигиталном простору“ (Т. В. Леонтьева, А. В. Шчетинина, З. Јевтовић) упоређује вредносне системе у дигиталној комуникацији две земље. Зорица Јевтовић, као српска представница у овом тиму, омогућила је аутентичан увид у српски дигитални простор и породичне вредности како се оне огледају у онлајн комуникацији српских жена, чинећи упоредну анализу методолошки потпунијом.
- ESG праксе руског пословног сектора Рад „Програми руског бизниса усмерени на породице запослених: контент-анализа на основу података ESG-рејтинга“ (И. В. Кобец, Н. Васојевић) анализира моделе корпоративне друштвене одговорности према запосленима и њиховим породицама. Немања Васојевић је својим експертизом у области корпоративне социологије и управљања људским ресурсима допринео развоју методолошког оквира за анализу ESG пракси, указујући на потенцијал примене сличних модела у српском привредном окружењу.
Планови за будућност
Важан део семинара био је и разговор о концепцији новог публикационог пројекта и даљим корацима у јачању међународног академског партнерства. Учесници су се сложили да је ова сарадња пример успешног научног дијалога који доприноси не само развоју социолошке науке, већ и унапређењу међудржавних односа на академском плану.
Српски научници су током дискусија истакли значај оваквих заједничких пројеката за јачање капацитета српске социолошке заједнице и размену знања са руским колегама. Њихово активно учешће у свим фазама истраживања — од дефинисања проблема до анализе података и писања радова — потврђује равноправни карактер ове сарадње и взаимну корист за обе академске заједнице.
