Костић: Документа за боравишне дозволе увод у интеграцију Универзитета; Филиповић: Неко са врха да каже шта је договорено

ФОТО: Радио Ким

Прикупљање докумената у оквиру Закона о странцима се, каже професорка Сенка Костић, сервира као административно питање а заправо је реч о почетку интеграције Приштинског универзитета у косовски систем. Адвокатица Јована Филиповић каже да је важно да “неко са врха” коначно каже шта је договорено, док Тијана Грујић из НВО ЦАСА указује на бројене проблеме са којима се грађани срећу током покушаја регистрације у косовски систем и пријављивања за добијање боравишне дозволе – извештава Радио Ким.

Сенка Костић: Сервира се као административно питање, али је јасно да је започет процес интеграције

Доценткиња на Филозофском факултету у Северној Митровици, др Сенка Костић, једна је од професора са Приштинског универзитета која је изнела став да неће предати тражена документа неопходна за добијање привремене боравишне и радне дозволе у оквиру примене Закона о странцима, јер сматра да би тиме била угрожена њена права на заштиту личних података.

Целокупну ситуацију види као намеру да се изврши интеграција Универзитета у косовски систем али и да се српско становништво расели са Косова.

“Веома утиче на будуће студенте, односно на одлуке које ће наша деца донети где ће студирати али и на студенте који су сада код нас на факултету. Ми годинама уназад сведочимо да се деца упишу код нас Универзитет, након прве године и на први помен неизвесности – што је природно и нормално – та деца покупе папире и упуте се негде у централну Србију: Ниш, Нови Пазар, Крагујевац, избора је пуно. И из тог разлога мислим да одлуке које доносимо а које су везане за наш Универзитет, пре свега на правни статус Универзитета и по ком систему ће радити, нису само административне природе, већ треба да буду предмет озбиљнијих преговора”, казала је др Сенка Костић на дебати о спровођењу Закона о странцима одржаној у Медија центру.

Највише забрињава, каже она, што управа Универзитета али и институције државе не нуде ни решења о будућности функционисања Приштинског универзитета, нити објашњења о томе “по ком споразуму” се од запослених траже лични подаци.

“Реченица – “прибављамо за боравишну дозволу”, а врло добро знамо да то нису сва документа која су потребна за боравишну дозволу баш “не пије воду”, али не пије воду ни да прибављамо радну дозволу јер ни то није радна дозвола. Мислим, просто смо свесни тога да нећемо добити у систему тзв. Републике Косово радну дозволу на паралелној институцији а то је негде у Закону о странцима и речено, не може да се добије јер је не признају. Тако да је у основи неповерење у процес”, каже Костићева.

Костићева која је део и неформалне групе “ПроАктив” подсетила је да три надлежне институције Републике Србије нису пружиле одговор запосленима на Приштинском универзиетету какав је његов правни статус. У питању су Влада Србије, Министарство просвете и Канцеларија за КиМ.

Једини одговор је, подсетила је, стигао из потоње – да Приштински универзитет није био део преговора у Бриселу. Она, међутим, ову ситуацију види као почетак интеграције Универзитета.

„Знамо да нам се сервира нам се као административно питање, али нам је јасно и тај део је онај који нас плаши да је започет процес интеграције Универзитета, и оно што јесте суштина то је да не знамо шта то значи. Дакле, који су то модели, да ли постоји могућност да се интеграција не деси, да ли можемо и на који начин да се у целом том процесу нешто питамо и страх нас је да је одговорност пребачена на сваког појединца“, каже она наглашавајући да их нико није обавестио о последицама и да наилазе на „немо ћутање“ од стране управе Факултета и ректора, преноси Радио Ким.

Филиповић: Време је да неко са врха каже шта је договорено
Адвокатица Јована Филиповић каже да многа питања о процедурама предвиђена Законом о странцима остају нејасна, не само за грађане, него и за правнике.

„Немамо одговор, мислим да тренутно конкретан одговор немају ни појединци међу нама, него да се уопште чека како ће народ да прихвати као и све ово до сада. Ми смо ту као неко ко немо ћути и немо посматра све оно што се дешава око нас. Ми већ 26 – 27 година немамо било какву сигурност која се тиче нашег живота, нити правне сигурности, нити било чега. Конкретно, ови закони који су тренутно на снази и који су у примени једно је оно што стоји у закону а друго је оно што добијемо као одговор када проблем изнесемо службенику у матичној служби, општини или полицији“, каже адвокатица на дебати у Медија центру.

Филиповићева каже да проблеми грађана могу бити решени уколико постоји добра воља косовских институција и да би најлакше решење за оне који имају проблем са остваривањем права на косовска документа а живе на Косову, је да се из српских докумената пребаце подаци у косовски регистарски систем.

„Сада имамо ситуацију да се људима ускраћује право на држављанство и прво на личну карту зато што као да нам свима овде фали тензија па се оваквим административним упутствима све то додатно закомпликује и то су неке ситуације на које нико нема одговор. Немамо одговор зашто у једној општини важе једна правила, у другој општини друга, али тако је уназад годинама“, каже Филиповићева.

Наглашава да је грађанима потребно објашњење шта је договорено између представника Београда и Приштине у оквиру бриселских преговора.

„Само је потребно да ми као грађани који живимо овде имамо информацију у вези тога шта је тај неко са врха договорио, да коначно ми видимо шта је и та ЗСО, какви су наши планови и да онда у складу са тим формирамо наша уверења о томе да ли хоћемо да живимо овде или ћемо коначно да пресечемо и да кажемо – „идемо и то је то“. Значи, само нам треба сигурност у том смислу да видимо шта је договорено“, подвукла је Филиповићева.

Грујић: Бројни проблеми у спровођењу Закона о странцима
Од почетка примене Закона о странцима, нарочито на северу Косова, грађани се суочавају са бројним правним и техничким проблемима, али и произвољним тумачењем закона од стране службеника у ове четири општине, каже Тијана Грујић из Центра за афирмативне друштвене акције (ЦАСА).

ЦАСА прати процес од почетка примене закона, прикупља податке од грађана који су наишли на проблеме, те своје извештаје и препоруке прослеђује надлежним институцијама и међународној заједници у нади да ће пронаћи решење и олакшати пријављивање грађана и остваривање њихових права на добијање документа и боравак на Косову, казала је Грујићева на конференцији у Медија центру Чаглавица.

“Дешавало се једној истој особи да у оквиру исте општине, исте канцеларије, добије различиту информацију и инструкцију од стране различитих службеник. То је један огроман проблем јер је нејасно тачно која процедура се кад примењује и који су документи прихватљиви. И то је велика штета, пошто на сајту Министарства унутрашњих послова постоје јасне смернице, водичи, упутства – који су документи потребни за коју процедуре, а видимо да то варира на том локалном нивоу”.

То су само неки од проблема, каже Грујићева, јер захтевају и документи изискују и додатне трошкове, а грађани у матичним службама не добијају ни писмену потврду када су предали захтев.

“Ако се одбијају, вербално се одбијају, без јасне назнаке шта је проблем, на основу чега они немају могућност да остваре своја права и ту имамо ситуацију да на лицу места службеник, без увида у документацију која се подноси, доноси пресуду да неко нема могућност да искористи своје право”, каже Тијана Грујић наглашавајући да грађани морају поднети писани захтев како би могли касније да траже правну заштиту.

Међутим, позитивним истиче чињеницу да приликом предаје захтева за привремену боравишну дозволу грађани добијају потврду од институције.

Заменица програмског директора ЦАСА наглашава да је рок од три месеца који је дат грађанима да се регистру или прибаве документа није довољан те је, додаје, потребно продужење рока због обима терета који запослени у матичним службама имају.