111 година од геноцида над Јерменима у Османској Турској

Турска Република као правни наследник Османске империје негира злочин геноцида и означава масовне злочине против Јермена у том периоду као Јерменски масакр  настао услед превирања током рата у тој земљи. Јерменски етнос формиран је током VI вијека прије нове ере на подручју око језера Ван и планине Арарат, на истоку данашње Турске и Јерменије у географској области познатој као Јерменска висораван. Прва јединствена јерменска држава формирана је током другог вијека прије нове ере, у вријеме владавине цара Артаксија I  који је ујединио бројна јерменска племена у јединствену државу познату као Јерменско краљевство или Велика Јерменија. Подручје средњовјековне јерменске државе готово у цјелости је пало под отоманску власт током XV и XVI вијека. Највећи дио јерменске хришћанске популације османског царства насељавао је источне дјелове царства, подручје источне Анадолије, односно територију која је била позната и као Западна Јерменија. Јермени као и сви остали хришћански народи сматрани су грађанима другог реда и од стране муслиманских народа погрдно су називани ђавурима или невјерницима. Према Отоманским статистичким подацима из 1878. године, на подручју царства је живјело око 3 милиона припадника јерменске мањине. Хришћани и Јевреји нијесу могли да свједоче на суђењима против муслимана, уколико је постојала вјероватноћа да припадник муслиманске заједнице буде осуђен за неко кривично дјело, нијесу смјели да носе оружје и путују јашући на камилама и коњима. Хришћанске куће нису смјеле бити више од сусједних муслиманских, а вјерски живот је био значајно ограничен, звоњава црквених звона је била строго забрањена, а градња нових хришћанских богомоља у градовима потпуно онемогућена. Младотурска револуција из 1908. године донијела је значајне промјене у друштвеном систему Османске империје. Ранија политичка стајалишта заснована на идејама политичког исламизма, панисламизма и османизма замјењују идеје пантурцизма, идеологије базиране на једнакости свих туркофоних народа невезано за подручје на којем живе. Нова турска власт је у свеопштем рату који је захватио европски континент средином      1914. године видјела идеалну прилику за остваривање својих циљева у стварању великотурске државе која би укључивала у своје границе сва подручја на којима живе припадници туркофоних народа. С тим у вези турска влада августа 1914. године потписује тајни споразум са Њемачком, а званично ступа у рат на страни централних сила октобра исте године. Примарни циљ је било ширење државне територије на истоку и стварање коридора којим би се преко Кавказа повезали са туркофоним подручјима на тлу Руске Империје. Јермени чији се животни простор налазио управо између Турске са једне и Русије са друге стране први су се нашли на удару. Министар унутрашњих послова Талат-Паша америчком амбасадору Хенрију Моргенту:

„… ријешили смо се више од три четвртине свих Јермена и њих готово више и да нема у Вану, Битлису и Ерзуруму. Данас је мржња између Јермена и Турака тако изражена да је наша обавеза да то ријешимо. Јер уколико то не урадимо може доћи до одмазде и освете.”

У Црној Гори, претежно на Приморју живи око 200 породица Јермена који припадају најстаријим хришћанским народима.

Подсјетимо, прије 11 година Удружење Јермена у Црној Гори, стогодишњицу геноцида над овим народом који се догодио 1915. године у Турској, обиљежена је архијерејском литургијом и изложбом фотографија у манастиру Михољска Превлака.

Литургију је служио тадашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством, а били су присутни епископ Јерменске цркве за Балкан, амбасадор Јерменије из Румуније који је нерезидентни дипломатски представник за Црну Гору, амбасаде држава које су признале геноцид, представници јерменских организација и породице Јермена који живе у Црној Гори.

Након литругије у порти манастира била је отворена изложба око 40 фотографија са документима о овом догађају.

Спомен комплекс геноцида над Јерменима изграђен је 1967. године на брду Цицернакаберд (Ծիծեռնակաբերդ). Комплекс се налази на ободу града.

Централни дио комплекса је споменик који подсјећа на велики камени цвијет у чијем центру гори вјечни пламен.

Сваке године 24. априла, на Дан сјећања геноцида над Јерменима, хиљаде Јермена окупља се у спомен комплексу како би одали почаст жртвама. У централном дијелу комплекса гори „вјечна ватра”.

1995. године на територији меморијала отворен је музеј, где можете пронаћи информације о догађајима из 1915. године. Музеј посебно представља бројне фотографије и неке публикације њемачких фотографа (савезника Турака у Првом светском рату). У оквиру музеја је парк у коме страни званичници саде дрвеће у знак сјећања на невине жртве.